Kad bi mogli da vide igranku oko uručivanja/vraćanja nagrade „Najevropljanin“, Sterija i Nušić bi se prevrnuli u grobu zato što su rođeni u pogrešno vreme. Posebno Sterija, jer je umro mnogo pre nego je uspostavljena nagrada za „pokondirenu tikvu“.
Ako ste propustili: nagrada koja je postala punoletna otišla je ove godine u ruke Dragana Markovića – Palme, što je nagnalo laureate iz 2010. — Dragana Šutanovca i Sašu Jankovića da je vrate.
Ceo igrokaz, da nije tragičan, bio bi komičan kao i nagrada kojoj se u poslednjih 18 godina pridaje nesrazmerno veliki publicitet.
Za neupućene: „Plaketa ’Najevropljanin godine‘ je prestižno i nepristrasno priznanje pojedincima za naporan i uspešan rad usmeren ka bržoj i svestranijoj integraciji naše zemlje u Evropu, koju su zajednički ustanovili Evropska kuća Čukarica i Evropski pokret u Srbiji“, navodi se na sajtu Evropskog pokreta, mlađeg partnera koji dodeljuje nagradu.
A to nam pokazuje da je „specifična težina“ plakete jednaka eventualnim nagradama za poeziju koje bi uručivalo „Društvo ljubitelja haiku poezije iz Lajkovca“.
Ono zbog čega je Nagrada u ovom milenijumu dobijala nezaslužen prostor u srpskim medijima je spisak dobitnika, koji bi se književnom terminologijom mogao okarakterisati kao „antologija udvoričke poezije“.
Jer nagradu su, igrom „slučaja komedijanta“, nekako dobijali političari u vrhu vlasti koje bi Evropska kuća Čukarica nekako zaobilazila kao laureate čim bi se preselili u opoziciju. U najkraćem, među dobitnicima nagrade bili su i (tada aktuelni) predsednici, premijeri, ministri, a ilustracije radi, Nagradu u oblasti kulture i obrazovanja 2007. godine primio je Mića Jovanović, osnivač Megatrend — Džon Nezbit — pa ponovo Megatrend univerziteta.
Sve to nije smetalo „bekovskom paru“ laureata iz 2010. Šutanovac—Janković da se ranije odreknu, ajd da se našalimo — prestižne nagrade, nego su se, eto, setili 2017. da sa Palmom „ne dele iste vrednosti“.
Posebno je licemerno zaklanjanje iza moralnih principa i „evropskih vrednosti“ (šta god to danas bilo) bivšeg ministra vojnog kome te 2010. nije smetao isti taj Dragan Marković – Palma, tada koalicioni partner Demokratske stranke.
Izjavu Dragana Markovića – Palme da se „patriotizam ne sipa u traktore“, Šutanovac i kompanija su shvatili ka Njegoševu, a ona je najavila da će se prilikom formiranja Vlade jezičak na vagi — koalicija SPS–JS–PUPS okrenuti ka „proevropskim demokratama“ naspram „patriotskih radikala“.
Uzgred, sviđalo se to svilenim „Evropljanima sa pedigreom“ ili ne, činjenice govore da je gradonačelnik Jagodine na godišnjem nivou više uradio na upoznavanju građana Srbije sa „Evropom i evropskim vrednostima“ nego što su Šutanovac i Janković za deceniju.
Jer, ma koliko se sa nekih (kvazi)elitističkih visina podsmevali Palminim ekskurzijama u Beč ili Paraliju, gradonačelnik Jagodine je na licu mesta i u praksi upoznavao građane sa „vrednostima EU “. I to one građane koji o svom trošku takav luksuz ne bi mogli sebi da priušte.
Da ne pričamo o tome na šta danas EU liči sa Velikom Britanijom na izlaznim vratima i državama članicama koje nisu u stanju da ijednu odluku zajednički donesu.
Sve više komična Evropska unija, još smešnija nagrada „Najevropljanin“, a grotesku upotpunjuju uvređeni laureati koji nagradu vraćaju. I to, konačno kad je Srbija „pred vratima EU“. Za nekih osam godina.
