Američki nevladin Savet za spoljne odnose o potencijalnim pretnjama za SAD u narednoj godini, po opasnosti je stavio Balkan na treće mesto, odmah posle Severne Koreje i radikalnih džihadista. Ovakva procena, po rečima američkog stručnjaka za Balkan Danijela Servera, usledila je jer je ovaj region ponovo istaknut kao problem u pogledu stabilnosti. Komentarišući analizu ovog tela Server je naveo da je „veliki broj ljudi zabrinut zbog nestabilnosti i da misli da ljudi na Balkanu sada imaju moć da spreče neke stvari i da se vrate na stabilan evropski put, jer postoje države koje pokušavaju da idu napred, poput Srbije i Crne Gore“, kaže on.
On je naveo da se u brošuri koji je Savet izneo ne nalazi ništa što ovdašnjoj javnosti nije poznato, poput, kako je naveo, sukoba u makedonskom parlamentu, islamističkih ekstremista u BiH koji dolaze iz inostranstva, i nacionalističkih ekstrema koji vole oružje i sukobe. On dodaje da sve to može da se pogorša, te da u Americi moraju da budu spremni. Server kaže da to što je Balkan svrstan u treću kategoriju govori da za Ameriku postoje i veći problemi, ali da je indikativno to što je Savet ponovo pomenuo ovaj deo sveta, nakon dugo vremena. Ako zanemarimo činjenicu da je na Balkanu pola država članica NATO-a, da nema sukoba, niti građanskih ratova kao i da su gotovo sve države bivše Jugoslavije ili postale članice Evropske unije ili su na putu da to postanu, koji je onda stvarni razlog Amerike da Balkan svrsta u tri najveće pretnje u svetu?
Geopolitičar Milomir Stepić prilično je nepoverljiv prema kredibilitetu institucije koja je dala takvu analizu sa jedne strane, dok sa druge strane napominje da značaj Balkana naravno nije mali, iako mi to pokušavamo da prenebregnemo. Na pitanje zašto su nas Amerikanci svrstali tu gde su nas svrstali, naš sagovornik objašnjava na sledeći način:
„Balkan je izuzetno važan, uvek je bio i uvek će biti. Ovde se ukrštaju interesi velikih sila, a mi smo u stvari u središtu balkanskog geopolitičkog čvora. Ovde se na neki način i dokazuje moć svake od velikih sila. S obzirom da se danas ovde pojavila velika sila, koja do sada nikada nije bila prisutna, Kina, postojeći čvor, usložnjava se još više. Dakle, nijedna sila odavde ne odlazi jer imaju svoje interese, već se samo pojavljuju nove. One sad jedna drugoj pokušavaju da pariraju i na Balkanu, i ne može da postoji vakuum, već uvek mora da postoji sila koja je dominantna. Amerika hoće da zadrži te pozicije jer ako izgubi pozicije na Balkanu, onda dovodi u pitanje i svoje pozicije u čitavom istočnom Sredozemlju, crnomorskom i jadranskom basenu i na čitavom jugu Evrope.
On naglašava da sve ovo nimalo ne treba zanemariti, a posebno to ne čine Amerikanci Ako se tome doda da su se stvari promenile u odnosima sa Turskom, koja može da destabiliše ceo ovaj prostor uključujući i Bliski istok, a koja zauzima jednu od možda najvažnijih geopolitičkih tačaka u svetu — Bosfor i Dardanele, za Ameriku je to signal za alarm. Po rečima našeg sagovornika, i zemlje koje su primljene u Zapadnu alijansu — NATO i EU, a tu pre svega misli na Bugarsku, sumnjive su jer su pravoslavne države, koje su, kako tvrdi, uvek pod lupom.
„Tako da su tu na Balkanu moguće različite promene u vrlo kratkom periodu i Amerikanci prosto žele da se učvrste i da obeleže taj prostor. Balkan ne gubi na nekoj svoj važnosti i to je činjenica. Ako Amerika ima bazu Bondstil, i dok je u njoj makar samo jedan američki vojnik, oni su svoj prostor na neki način obeležili“, objašnjava naš sagovornik.
On kaže da ako su oni stacionirani ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini i potencijalno prete i u Brčkom — koji preseca Republiku Srpsku — pa lako mogu da dovedu koliko god hoće svojih vojnika, ukoliko se osete ugroženima.
„Dakle, o tome se ovde radi. Amerika ne dozvoljava da jedan prostor za koji Amerikanci smatraju da je njihov, sada neko drugi uzme ili da se u njega infiltrirala. Ovde na Balkanu žele da budu prisutni i Rusi, a to je odmah za Amerikance alarm za opasnost. Balkan često nazivaju najpreciznijim seizmografom geopolitičkih potresa jer se ovde prvo registruju ti odnosi moći i promene. I naravno da velike sile žele da se zadrže. Tim pre što su Amerikanci od devedesetih do danas ovde čvrsto bacili sidro i ne žele da ga podignu“, naglašava Stepić.
Stepić napominje da na Balkanu ima toliko eksplozivnih tačaka koje su Amerikanci napravili i ostavili, pa neki mali sukob može da preraste u veliki i da destabiliše čitav prostor i onda opet Vašington pošalje posrednike da dođu i smire haos, i da ostanu.
