Zemlje-članice ovom odlukom želele su da podrže evrointegracioni napredak Srbije, ali i da ukažu na to da se „može bolje“, posebno u oblasti reforme pravosuđa i antikorupcijske politike u zemlji.
„Odluka da se u decembru otvore poglavlja 6 i 30, ali ne i 33, zasnovana je na stavu dela zemalja-članica, koje smatraju da Srbija ne radi dovoljno kada je reč o ispunjavanju, na prvom mestu, Akcionog plana za Poglavlje 23“, kažu diplomatski izvori Tanjuga u Briselu.
Zemlje-članice, među kojima su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska i Švedska, ovakav stav su zauzele posle redovnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.
Izveštaj, u koji je Tanjug imao uvid, navodi da Srbija u oblasti reforme pravosuđa zaostaje u uspostavljanju „efikasnog, transparentnog i u celoj državi rasprostranjenog sistema za procesiranje slučajeva“.
Navodi se da su kašnjenja i dalje prisutna u usvajanju strategije tužilaštva, kao i u aktivnostima usmerenim na poboljšanje rezultata rada srpskog Tužilaštva za ratne zločine.
Kao „ozbiljno kašnjenje“ od strane Srbije Evropska komisija u svom dokumentu navodi usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o finansiranju političkih partija.
Isti dokument navodi i kašnjenje u usvajanju Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, kao i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i Zakona o zaštiti podataka.
Kada je reč o Poglavlju 24, izveštaj Evropske komisije u koji je Tanjug imao uvid navodi da Srbija mora da pojača napore u oblasti finansijskih istraga, mera usmerenih protiv pranja novca i zapleni imovine.
Kada je sloboda izražavanja i medija u pitanju, izveštaj Komisije navodi da se Srbija „i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima“ u toj oblasti.
U Briselu naglašavaju da su celokupan proces i dinamika pristupnih pregovora Srbije uslovljeni prvenstveno napretkom u oblasti poglavlja 23 i 24 i Poglavlja 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Tanjug
