On je precizirao da je ove godine registrovano oko 100 grupa koje se bave sajber-špijunažom, od kojih četvrtina komunicira na kineskom jeziku.
Kako objašnjava Gostev, hakeri su prebacili težište svojih napada sa SAD na Rusiju, pošto u Rusiji ima mnogo velikih kompanija koje su interesantne sajber-špijunima.
Konkretno, 2017. su zabeleženi napadi na ruske državne strukture, vojnu industriju i naftne i gasne kompanije. Gostev je naglasio da je Rusija „primamljiv i ukusan zalogaj“ za sajber-špijune iz Kine.
Takođe, ove godine su registrovani napadi i dve nove kineske grupe — IronHusky i Travie.
Ruski eksperti iz oblasti informacione bezbednosti kažu da je Kina Rusiji prijateljska zemlja, i da treba imati u vidu da nisu svi ti napadi naređeni „s vrha“.
„Može se reći da se kineski hakeri na nama vežbaju, njihovi napadi nisu kritični, oni ne nanose veliku štetu. Jasno je da smo mi i Kina prijatelji, ali takođe moramo shvatiti i da Kinezi nemaju prijatelje tek tako. Oni su uvek, tokom istorije, proveravali koliko su njihovi susedi čvrsti. Ranije su to bile vojne provokacije, na primer na granici. Sada je to prešlo u sferu IT. Na osnovu toga oni ocenjuju da li bi trebalo da i dalje razvijaju savezničke odnose ili ne“, kaže za Sputnjik Mihail Friben, tehnički direktor Uralskog informaciono-analitičkog centra i stručnjak u sferi informacione bezbednosti.
Ekspert ističe da Rusija tehnološki ima sve mogućnosti da se zaštiti od takvih sajber-napada, ali da važnu ulogu igra i „ljudski faktor“.
„Ako specijalisti za sajber bezbednost, zaposleni u nekoj strateškoj kompaniji, ne objasne ostalim radnicima kako da se zaštite od hakerskih napada, šta treba a šta ne treba da skidaju sa interneta, onda je sve to uzalud i nema smisla. Navešću primer: u Jekaterinburgu, gradu odakle sam rodom, postoji fabrika naoružanja. Tamo je sve dobro u pogledu zaštite hardvera, softvera i tako dalje, ali tu redovno otpuštaju ljude, jer unose na radno mesto smartfone, što je strogo zabranjeno. To se zabranjuje upravo iz bezbednosnih razloga, jer njihove fotografije, podaci o telefonskim pozivima i slično mogu da pomognu potencijalnim sajber-kriminalcima da dobiju sliku o strateškom preduzeću. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti još jednu važnu stvar, a to je da Rusi kupuju mnogo kineskih uređaja, u koje mogu da prodru oni koji su ih napravili. Za većinu kineskih telefona se može reći da je to model ’nemam šta da krijem od Kineske komunističke partije‘, jer kineski hakeri iz njih mogu da izvuku sve moguće podatke“, u šaljivom tonu objašnjava Friben.
Ekspert navodi da se Kina pozicionira kao moćan industrijski centar, tako da je pre svega zainteresovana za industrijsku i vojnu tehnologiju u Rusiji, ali i ne samo to.
„U Rusiji ima mnogo malih i srednjih preduzeća, koja ne patentiraju svoje projekte i nikako nisu zaštićena u smislu informacione bezbednosti, a imaju mnogo dobra rešenja. Smatram da su kineski hakerski napadi na velike ruske kompanije samo vežba, a prioritet će biti napadi na mala preduzeća, gde će moći da ukradu tehnologije koje naknadno mogu biti poboljšane uz punu podršku države. Mislim da će uskoro mala preduzeća širom sveta otkriti da Kinezi koriste njihova rešenja, samo u mnogo većem obimu nego što bi oni mogli sebi da priušte“, upozorio je Friben.
„Laboratorija Kasperski“ je prošlog meseca objavila i da su u trećem kvartalu evidentirana 24 hakerska napada, od kojih su 10 izvršile hakerske grupe koje komuniciraju na kineskom jeziku.
Tada su specijalisti primetili ciljane napade na ruske državne projekte. U julu je, recimo, registrovan napad hakerske grupe IronHusky na ruske i mongolske avio-kompanije, a to se dogodilo odmah nakon što su se dve zemlje dogovorile o saradnji na nekoliko projekata koji se tiču vazdušne odbrane Mongolije. Još jedan sajber-napad, u kome je pronađen „kineski trg“, zabeležen je tokom pregovora Rusije i Indije u atomskom sektoru. Takvih primera ima još, a „Laboratorija Kasperski“ upozorava i da se tokom 2018. godine očekuje povećanje broja hakerskih napada.