Moskva i Vašington se međusobno optužuju za kršenje tog sporazuma, a Amerikanci čak proučavaju i „vojna rešenja“ za razvoj raketnog sistema srednjeg dometa u slučaju da Rusija naruši Sporazum. SAD su, kako je rekao pomoćnik američkog državnog sekretara Tomas Šenon, spremne da prekinu ovu aktivnost ako se Moskva vrati poštovanju Sporazuma.
Da Amerika pravi novu raketu saznalo se još u novembru, a Kongres je odobrio i budžet za to. Pominje se suma od 58 miliona dolara za „kontramere“ kao odgovor na navodno rusko kršenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa.
Iako u Vašingtonu smatraju da Moskva ne poštuje „duh i slovo“ zakona, ruski stručnjaci kažu da bi trebalo raditi na stabilizaciji političkih odnosa između Ruske Federacije i NATO-a kako bi došlo do balansa interesa.
Analitičari ističu da Rusija poštuje sve međunarodne obaveze, uključujući i one u okviru Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, čak i u situaciji kada to ne odgovara u potpunosti interesima Rusije.
Međutim, mišljenja ruskih analitičara o tome da li će Sporazum nastaviti da „živi“ su podeljena — dok jedni tvrde da postoji realna pretnja da Sporazum bude „srušen“, drugi kažu da je još rano „sahranjivati ga“.
Ruski vojni ekspert Viktor Muharovski smatra da je poverenje između Moskve i Vašingtona „poljuljano“, ali je ubeđen da se nijednoj strani ne žuri da izađe iz tog Sporazuma.
„Ne vidi se preterana želja ni Rusije ni SAD da izađu iz tog sporazuma u doglednoj budućnosti, ali se uprkos tome nastavljaju međusobna optuživanja. SAD optužuju Rusiju da razvija nove krstareće rakete, a takođe i interkontinentalnu balističku raketu, koja navodno ima domet koji potpada pod taj sporazum. Rusija, s druge strane, kritikuje SAD zbog kopnenih PRO sistema u Evropi, koji se mogu opremiti krstarećim raketama, a takođe i povodom američkih bespilotnih letelica, koje se po ’slovu‘ dogovora smatraju krstarećim raketama. Međutim, još ne postoje realni dokazi da se Rusija i SAD zaista spremaju da izađu iz tog sporazuma. Između ostalog, prema tom dokumentu, strane su obavezne da jedna drugu obaveste šest meseci ranije ako reše da jednostrano prekinu taj sporazum“, kaže za Sputnjik Murahovski.
Zvanična Moskva stalno ističe da je ozbiljno zabrinuta zbog toga što SAD koriste neargumentovane podatke o sporazumu kao izgovor za kampanju o mogućim kontramerama protiv Rusije.
Ruske vlasti su u više navrata potvrdile svoju posvećenost obavezama iz tog sporazuma i isticale su da nije bilo nikakvih kršenja s ruske strane.
S druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov smatra da raspoređivanje univerzalnih sistema „Egis ašor“ u Poljskoj 2018. godine ozbiljno narušava Sporazum o likvidaciji raketa.
On je, podsećajući na reči ruskog predsednika Vladimira Putina, potvrdio da bi svaki potez SAD koji je usmeren na rušenje Sporazuma izazvao „munjevit i recipročan“ odgovor Rusije, ali je istovremeno dodao da je „preuranjeno i kontraproduktivno“ sada govoriti o konkretnim merama.
To bi, prema njegovim rečima, značilo da se „voda tera na vodenicu onih koji traže izgovore i povode da okrive Rusiju da podriva režim kontrole naoružanja“.
Podsetimo, Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa između SSSR-a i SAD potpisan je u Vašingtonu 8. decembra 1987. Potpisali su ga lideri dve zemlje — Mihail Gorbačov i Ronald Regan. Strane su se obavezale da neće proizvoditi, da neće vršiti testiranja i da neće postavljati balističke krstareće rakete srednjeg i malog dometa. Taj dokument je postao jedan od glavnih sporazuma u oblasti razoružavanja.
