Gorbačov je na svoj jubilej izjavio da će „celu istinu reći u svojim memoarima“, koji su u pripremi.
Za vladavinu Gorbačova vezuje se kraj Hladnog rata, povlačenje trupa iz Avganistana, ali i krah sovjetske ekonomije i raspad zemlje. On je takođe doprineo i slomu komunizma u zemljama Istočne Evrope.
Gorbačov je 1990. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Njegovu kandidaturu predložile su nemačke vlasti, kao znak zahvalnosti za stav Gorbačova o ujedinjenju Nemačke.
Na unutrašnjem planu, započeo je reformu sovjetskog sistema, zalagao se za slobodu govora, za ukidanje partijske cenzure u medijima i kulturi i za uvođenje demokratskih izbora.
Bivši lider SSSR-a je uvek govorio: „Reformatori nisu srećni“. Sada misli drugačije. Na prezentaciji svoje nove knjige, pre nekoliko dana, Gorbačov je priznao da mu je sada „podjednako draga svaka godina od proživljenih 85“.
On je, naime, uoči svog rođendana objavio knjigu pod nazivom „Gorbačov u životu“, a predstavljajući svoje delo izrazio je nadu da će „knjiga pomoći Rusima da razumeju svoju savremenu istoriju“.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana Rusije smatra da se Gorbačov, tokom svoje vladavine, rukovodio interesima građana.
„Tako, 46 odsto ispitanika veruje da je on vodio računa o dobrobiti zemlje, ali i da je napravio neke ozbiljne greške. Svaki deseti (Rus) se slaže sa tim da je on „kao čovek koji se nije bojao preuzimanja odgovornosti, sproveo reforme koje su bile neophodne zemlji i učinio sve što je bilo moguće“, naveo je ruski centar VCIOM.
U dostignuća Gorbačova Rusi su nabrojali završetak Hladnog rata (6 odsto), uvođenje demokratskih izbora (5 odsto) i početak perestrojke (2 odsto). Međutim, skoro svaki drugi ispitanik smatra da on nije učinio ništa dobro za Rusiju, a svakom trećem je bilo teško da odgovori na ovo pitanje.
VCIOM navodi da su Rusi u svojoj oceni rada Gorbačova u poslednjih nekoliko godina postali još kritičniji — porastao je broj onih koji smatraju da je on „zločinac, koji je svesno razbio veliku zemlju“. Pre šest godina tako je mislilo 16 odsto Rusa, a danas se taj broj popeo na 24 odsto.
Povodom njegovog rođendana, ruski Prvi kanal je noćas premijerno emitovao dokumentarni film o Mihailu Gorbačovu, pod nazivom „Prvi i poslednji“.
Kako je najavljeno iz Gorbačovljeve fondacije, svoj jubilej će bivši lider SSSR-a proslaviti u krugu svojih prijatelja i članova porodice. Slavlju će prisustvovati oko 150 ljudi — političara, novinara, saradnika, prijatelja iz školskih i studentskih dana.
Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio mu je čestitiku, ističući da Gorbačova „znaju kao izuzetnog čoveka, istaknutog državnika i javnog radnika“. Ruski lider mu je, između ostalog, poželeo i dobro zdravlje.
Prethodni jubilej, svoj 80. rođendan, Gorbačov je obeležio glamuroznom humanitarnom zabavom u Londonu, kojoj su prisustvovale brojne holivudske zvezde, poput Šeron Stoun, Kevina Spejsija, Mile Jovović, Arnolda Švarcenegera i mnogih drugih.
Novac prikupljen na gala večeri bio je poklonjen humanitarnim organizacijama, među kojima je i „Fondacija Raisa“, koja nosi ime Gorbačovljeve supruge, preminule 1999. godine.
Ove godine on je 100.000 funti donirao dvema dečjim bolnicama u Sankt Peterburgu i Londonu, u znak sećanja na svoju suprugu. On je rekao da je Raisa Maksimovna, baš kao i on, uvek želela da ublaži patnje dece i izrazio je nadu da će predati novac pomoći bolnicama.
„Nije mi lako — 85 (godina) je 85. Nikada nisam mislio da ću doživeti te godine. Raisa i ja smo imali dogovor da naša granica bude 70 godina. A posle toga je čovek i sam sebi teret, a ne samo drugima. Raisi se posrećilo…“, izjavio je Gorbačov.
