U regionalnoj trci za „Alibabu“, najveću kinesku internet prodavnicu i jednu od 10 najvećih kompanija u svetu, Srbija će, po svemu sudeći, biti pobednik.
Nakon sastanka predstavnika Ministarstva trgovine Srbije i kineske kompanije takve vesti su ovih dana stigle iz Hangdžoua, gde se nalazi sedište „Alibabe“.
Prema rečima državne sekretarke Ministarstva trgovine Tatjane Matić uskoro će biti formirani radni timovi koji će definisati aktivnosti za realizaciju zajedničkih projekata u okviru oblasti onlajn turizma, e-trgovine i logistike. Dolazak „Alibabe“ na srpsko tržište može se očekivati u nekoliko narednih meseci.
O kakvoj kompaniji je reč, najbolje svedoči njen osnivač Džek Ma, koji je, očigledno, uradio pravu stvar kada je 1999. godine napustio posao profesora engleskog jezika da bi pokrenuo internet stranicu „Alibaba“, koja je povezivala kineske proizvođače sa kupcima u inostranstvu. Danas je najbogatiji Kinez, a „Alibaba“ će, prema njegovoj viziji, 2036. godine biti peta sila u svetskoj ekonomiji.
Do 2020. godine, ona želi da zaradi bilion dolara i postane 16. ekonomija sveta, veća od Turske ili Saudijske Arabije, na primer. Već sada je ekonomski jača od privreda Švedske, Poljske, Irana, Norveške ili Austrije.
„Alibaba“, koja posluje u 156 zemalja, na tržištu vredi 486 milijardi dolara. Trenutno je 22. na spisku najvećih privreda sveta, upošljava više od 11 miliona ljudi i ima 488 miliona aktivnih korisnika.
Zato bi njen dolazak u Srbiju, gde bi ovde otvorila logistički centar, omogućio ne samo distribuciju proizvoda koje Kinezi proizvode, nego i robe koju proizvode srpske kompanije, koju bi mogli da plasiraju na druga tržišta. Ujedno, mala i srednja preduzeća bi mogla da budu uključena u „Alibabine“ proizvodno-nabavne lance i u plasman proizvoda na kinesko tržište.
Otuda je posao sa „Alibabom“ na ovim prostorima još pre godinu dana proglašen poslom decenije. Tada su u igri bile i Hrvatska i Mađarska, pa se čak spekulisalo da bi te dve države mogle biti atraktivnije za kineskog internet trgovačkog diva zbog članstva u EU.
Da se u međuvremenu Srbija nametnula kao izgledan partner bilo je jasno kada je Matićeva krajem septembra najavila da je kompanija „Alibaba“ zainteresovana da u Srbiji pronađe partnera za otvaranje logističkog centara.
Komentarišući najnoviju vest iz Kine, IT stručnjak Zdravko Janković za Sputnjik podseća da je „Alibaba“ na ovom tržištu već prisutna kao veliki internet trgovac.
„Možemo slobodno da kažemo da je ’Alibaba‘ jedan od glavnih podstrekača razvoja e-komerca. Dolazak u Srbiju na neki način, da li kroz usluge koje bi im pružala naša preduzeća, ili sa skladištima, svakako bi povukao dalji razvoj takve trgovine i širenje njihovog posla na srpske dobavljače i korišćenje ’Alibabine‘ platforme za prodaju proizvoda srpskih dobavljača. To bi povuklo rast potražnje naših proizvoda na tržištu koje pokriva ’Alibaba‘, a to je pre svega kinesko“, ističe Janković.
Na pitanje kakva bi tu bila uloga logističkog centra, on ističe da je ona jako bitna za svaku internet trgovinu radi distribucije robe koja se kupuje preko interneta.
„Otvaranje logističkog centra u Srbiji, koji bi pokrivao teritoriju bivše Jugoslavije i graničnih država, Mađarske, Rumunije, Bugarske, praktično bi značilo mnogo bržu distribuciju neke robe koje se ovde prodaje našim kupcima, a sa druge strane i mogućnost prihvata robe koja bi se eventualno prodavala preko ’Alibabe‘, a poreklom je iz Srbije, ili zemalja regiona. U svakom slučaju to povlači otvaranje novih radnih mesta“, ističe Janković.
Ti logistički centri su, ističe on, generator stvaranja radnih mesta u internet trgovini.
On, međutim, ukazuje na mogući problem koji bi morao na vreme da bude otklonjen.
„Mi koji se bavimo internet trgovinom znamo iz prakse da su velika zagušenja usled nepovezanosti sistema carine i distributera. Država mora da napravi neke odluke da bi pojednostavila postupak carinjenja“, kaže i on i podseća da „Alibaba“ ima izuzetno veliki promet na dnevnom nivou. To može da generiše jako veliki problem na carini i da usporava sistem pogotovo što Srbija koja nije članica EU ima proceduru carinjenja sa EU. Ako roba iz Kine treba da ode u zemlje Unije to bi, smatra on, mogao da bude problem ukoliko se carina ne prilagodi.
Pred Ministarstvom trgovine je zato, prema mišljenju Jankovića, vrlo ozbiljan zadatak. On očekuje da će ta prepreka uspešno biti prevaziđena zato što će onda to povući posao ne samo za „Alibabu“, nego i za druge koji odavde izvoze robu za EU.
„Zato ta priča sa carinom mora da se postavi na one osnove koje generišu razvoj, a da ne bude kočnica“, upozorio je Janković.
