Bazdulj napominje da se, doduše, u politici pravi prodori ne postižu na protokolarnim sastancima, već unutar bilateralne diplomatije. Gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, Bazdulj na pitanje da li je glavni problem u bošnjačkim liderima, kako se može čuti od predstavnika bosanskih Srba, kaže da je tačno da, kada se gleda dejtonska arhitektura BiH, RS i Srbi kao konstitutivni narod nemaju problema sa Srbijom, kao i da poslednjih nekoliko godina postoji visok stepen saglasnosti između Dragana Čovića kao najmoćnijeg političara bosanskih Hrvata i Milorada Dodika kao najmoćnijeg političara kada je reč o Srbima u BiH.
„Bakir Izetbegović je onaj koji govori drukčije i zato je njegova pozicija s jedne strane najinteresantnija, a s druge strane najkontroverznija. Ali zato, iako Izetbegović više nije predsedavajući, javnost uvek gleda pre svega odnos njega i Aleksandra Vučića“, primećuje Bazdulj.
Naš sagovornik se slaže da su odnosi između Bošnjaka i Hrvata u BiH trenutno gori od odnosa na liniji Sarajevo — Banja Luka.
„Kod Hrvata postoji dubinsko nezadovoljstvo unutrašnjom arhitekturom, prvenstveno Federacije a onda i BiH. Sada je haška presuda mostarskoj šestorki na neki način to dovela do usijanja“, smatra Bazdulj, dodajući da je ta presuda dala i neku vrstu novog legitimiteta težnjama bosanskih Hrvata ka trećem entitetu.
Prema njegovoj oceni, Hrvati nemaju nameru da odustanu od neke vrste teritorijaliziranja svoje autonomije, a odnosi Hrvata i Bošnjaka su najzategnutiji od nastanka Federacije.
Bazdulj podseća i da je Dragan Čović, tokom ovonedeljne posete hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Mostaru rekao dve zanimljive stvari: da evropski put više nije prioritet, što je prvo put da Hrvati povlače ručnu kočnicu, i drugo — pozvao je sve logoraše u BiH da tuže državu.
„Imajući u vidu užasno ekonomsko stanje BiH, to je jedan vrlo opasan poziv koji može da blokira i puko funkcionisanje države“, uveren je Bazdulj, koji naglašava da je sve to rezultat guranja malih problema pod tepih, a onda u jednom momentu ispod tepiha imate brdo problema.
Može li se reći da se Srbija jako mnogo trudi da poboljša odnose sa BiH, ali da unutrašnja situacija samoj Bosni ne dozvoljava da popravi odnose sa Srbijom? Tačno je, kaže Bazdulj, da Srbija u poslednje vreme šalje pomirljive poruke i da se iz nje neće čuti izjave koje bi bile razlog za nervozu i zatezanje odnosa. S druge strane, dodaje, iz bošnjačkog vrha ukazuju na uticaj Srbije i Vučića na RS i Hrvatske i Plenkovića na Čovića.
„Kad bi postojala unutrašnja kohezija u Bosni, taj uticaj se ne bi morao gledati kao problematičan, kako često gledaju iz bošnjačkog vrha. Najzad, neko bi mogao da kaže da Erdogan utiče na Izetbegovića, pa i da se Izetbegović trudi da ima uticaj u Sandžaku“, navodi naš sagovornik, pojašnjavajući da se Izetbegovićev uticaj odnosi prvenstveno na Sulejmana Ugljanina, dok na ostale političare iz tog regiona on nema poseban uticaj.
Analizirajući uticaj Turske na bošnjačku politiku, Bazdulj ukazuje da je zanimljivo taj uticaj sagledati u poređenju sa turskim odnosima sa Rusijom.
„Nakon što su Putin i Erdogan uspeli da podignu odnose na visok nivo, Turska u poslednjem ciklusu deluje i unutar Bosne pomirljivo. Upravo na osovini Moskva—Ankare postoji ideja da stvari ne budu toliko zategnute na tragu onog što je predsednik Vučić insistirao na toj ideji generalnog poboljšanja odnosa Srba i Bošnjaka uz naravno poboljšanje odnosa BiH i Srbije kao država. Čini se dobar odnos između Ankare i Moskve može da stvori pozitivniji kontekst za tu vrstu relaksiranja. Ali opasno je i ne bi smelo da naši lideri budu previše direktne marionete. Ljudi bi ovde trebalo da prvenstveno gledaju međusobne odnose i vlastite interese“, uveren je Bazdulj.
Koliko je stanje u BiH rezultat presecanja uticaja SAD i Rusije na Balkanu i da li se SAD trude uvek da drže zaleđinu Bošnjacima, Bazdulj kaže da je Vašingtonu pre svega jako stalo do Dejtonskog sporazuma kao pozitivnog rezultata američke diplomatije.
S druge strane, iako SAD podržavaju EU na nivou forme, prvenstveno su zainteresovani za status NATO-a na Balkanu.
„U tom smislu, ključni američki interes je da podržava svaku politiku koja bi približavala zemlje koje trenutno nisu u NATO-u na Zapadnom Balkanu“, konstatuje Bazdulj.
Da li onda može da se zaključi da je nestabilnost u Bosni takva upravo zato što neko pokušava da Bosnu uvuče u NATO?
„Mogli biste obrnuti, pa reći da napetost potiče odatle što neko ne dozvoljava da se uđe u NATO. To je kao sa situacijom oko Kosova — nepostojanje zajedničke politike. Može se reći da ta napetost postoji — a to je neka vrsta konstante unutar bosanskih odnosa — da elite različitih naroda imaju različite spoljnopolitičke ciljeve. Da, može se reći: neko uvlači, neko izvlači, a napetost je na terenu“, kaže gost „Sputnjik intervjua“.
Na kraju, budući da je književnik rođen u Travniku, pitamo ga: šta bi danas rekao Andrić o stanju u BiH.
„Mene atmosfera u današnjoj BiH jako često podseća na Travničku hroniku. Imate tamo francuskog konzula, austrijskog konzula i govorkanja da će doći ruski konzul. A Andrić bi mogao da parafrazira svog italijanskog kolegu Lampeduzu (Đuzepe Tomazi di Lampeduza) koji je rekao: sve se menja da bi sve ostalo isto“, zaključuje Bazdulj.
