U poverljivom dokumentu „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“, navodi se da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regije.
U nacrt dokumenta imao je uvid „Jutarnji list“, koji prenosi da bi konačna verzija trebalo da bude usvojena u februaru.
Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada treba da „napreduju u pristupnim pregovorima“.
U dokumentu je navedeno i da „i dalje postoje važni bilateralni sporovi između država regije koje su preostale za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU“, piše u dokumentu.
„Sve države moraju nedvosmisleno da se obavežu, i rečima i delima, da će prevladati nasleđe iz prošlosti, postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja mnogo pre njihovog prijema u EU“.
Konkretno se u delu koji predviđa članstvo Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine kaže da se pre zaključenja pristupnih pregovora moraju da reše svi granični sporovi jer EU „ne može niti će uvoziti takve probleme“, prenose hrvatski mediji.
„U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obavezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde pre zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude“.
Isto tako se podsećaju lideri regije na to da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i podrška građana i zato ne bi trebalo da postoji dilema lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kom smeru se kreće.
Rešavanje odnosa za Srbiju je i važna poruka da će morati da se reši odnos s Kosovom putem pravno obavezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu kaže da je ključan za stabilnost cele regije i evropsku perspektivu.
U dokumentu su navedeni indikativni koraci za dovršetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Prema dokumentu, do kraja 2019. godine te države bi trebalo da budu fokusirane na ispunjenje prelaznih mera iz područja vladavine prava. Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjenje, EU će odrediti merila za zatvaranje tog poglavlja.
Osim toga, do kraja te godine Srbija mora da ostvari sveobuhvatnu normalizaciju odnosa s Kosovom.
„Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za dalji supstancijalni napredak Kosova na putu prema Evropskim integracijama“, piše u nacrtu.
BiH bi do 2019. godine trebalo da dobije status kandidata, ako do tada dovrši postupak slanja odgovora iz upitnika i Komisija završi svoj deo posla.
Albanija, ako ispuni uslove, i Makedonija, ako reši pitanje imena s Grčkom, imaće 2019. godine zamah u pregovorima o članstvu.
Kao godina u kojoj bi Crna Gora i Srbija trebalo da zaključe pregovore o članstvu pominje se 2023. Iste godine bi Bosna i Hercegovina trebalo da ih otvori.
Naredne godine predviđa se potpisivanje Ugovora o pristupanju između EU i Crne Gore kao i EU i Srbije, na predlog Evropske komisije i uz davanje pristanka Evropskog parlamenta.
Taj ugovor bi trebalo da na vreme ratifikuju sve države-članice, kako bi te dve države ušle u EU do kraja 2025. godine.
