Nevladina organizacija „Atlantski savet“ objaviće izveštaj o novoj američkoj strategiji za Balkan, a kako navodi „Glas Amerike“, u njoj se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi, zalaganje za „istorijsko pomirenje“ sa Srbijom i obnavljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.
Izvršni potpredsednik te organizacije Dejmon Vilson rekao je da se „Atlantski savet“ zalaže za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom, kao i da bude istinski posrednik u postizanju, kako je naveo, stvarnog napretka na političkom frontu kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine ili pružanju pomoći Grčkoj i Makedoniji.
Dr Aleksandar Mitić, direktor Centra za strateške alternative, za Sputnjik objašnjava da je „Atlantski savet“ lobistička organizacija za uvlačenje država u NATO, pa je samim tim legitiman njihov pokušaj da to pitanje aktuelizuju u slučaju Srbije, čiji su građani protiv članstva u toj organizaciji. Isto to misli i Georgij Engelhard sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, uz napomenu da se ta lobistička struktura, sastavljena od američkih birokrata, svojevremeno bavila Balkanom, kao i da to i dalje radi.
„Sada oni pokušavaju da skrenu pažnju na Balkan, ali i na sebe. Govoreći o ’povratku Amerike na Balkan‘, lobisti poručuju: ’Dajte nam što više novca i što značajniji status‘. Pri tome, naravno da njihovi izveštaji imaju određenu težinu, tako da mislim da će deo njihovih ideja biti prihvaćen od strane zvaničnog Vašingtona, tim pre što ’Atlantski savet‘ pokušava da ubedi državno rukovodstvo da se radi o molbi ’američke javnosti‘ upućenoj američkoj vlasti za uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi“, objašnjava Engelhard.
Mitić napominje da „Atlanski savet“ sutra organizuje veliku konferenciju o Balkanu pod nazivom „Nadolazeća oluja — uobličavanje budućnosti Balkana u eri neizvesnosti“.
„Njihov proklamovani cilj, kako se navodi, jeste generisanje novih ideja koje bi omogućile da se Balkan snažno veže za transatlantsku zajednicu, to jest za NATO. U Vašingtonu su zabrinuti zbog opadanja moći Amerike i rasta moći Rusije i Kine u svetu, pa i na Balkanu. To je za njih, logično, pretnja i zato žele da se suprostave. Strategija je, po onome što čujemo i vidimo, što se tiče Srbije ista. Prvo postići pravno obavezujući sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Prištinom, po modelu dve Nemačke, čime bi se otvorila vrata za prijem Kosova u UN, nakon čega samo priznanje Kosova od strane Srbije postaje irelevantno. Drugo, to bi otvorilo vrata za smanjenje uticaja Rusije i Kine kao dva ključna saveznika Srbije u SB, što bi opet otvorilo prostor za guranje Srbije u NATO“, navodi Mitić.
Mitić, međutim, napominje da bi prava nova strategija i istinsko, istorijsko pomirenje SAD sa Srbijom trebalo da bude nešto sasvim drugo.
„Da Amerika prestane sa rasparčavanjem Srbije svojom podrškom Albancima na Kosovu, da Vašington odustane od nastojanja da uruši Republiku Srpsku i da prestane da po svetu širi naracije po kojima su samo Srbi odgovorni za ratove devedesetih godina prošlog veka, dok su svi ostali nevine žrtve. Da prestane sa pokušajima da Srbiju uvuče u NATO, iako je 90 odsto njenih građana protiv, i kao peto da prihvati aktivnu ulogu Rusije i Kine na Balkanu“, nabraja Mitić.
Mitić napominje da su američki vojnici prisutni na Balkanu praktično od ratova devedesetih godina prošlog veka, a mi na našoj teritoriji već imamo američku bazu Bondstil.
„To nije ništa novo, ono o čemu Amerikanci pre svega govore jeste da sve zemlje na Balkanu pripoje NATO-u. Dva problematična pitanja na tu temu za NATO su Srbija i BiH. Dakle, pre svega misle na stavljanje celokupnog Balkana pod kišobran NATO-a“, navodi naš sagovornika.
Engelhard je mišljenja da je cilj Amerike da postane vojno prisutnija u baltičkim državama i u Istočnoj Evropi. On kaže da „Atlantski savet“ poručuje da je vreme da SAD pokažu mišiće na Balkanu.
„Kao što znamo, smanjenje američkog vojnog prisustva u ovom regionu počelo je u vreme operacije u Avganistanu, i sada Bondstil ne funkcioniše punim kapacitetom, zato što Amerika ima druge prioritete, to jest veliki broj vojnih operacija širom sveta. Mislim da je sada plan da Bondstil ponovo postane okosnica američkog vojnog prisustva u regionu. Istovremeno, ne verujem da plan ’Atlantskog saveta‘ podrazumeva izgradnju novih baza, recimo u Crnoj Gori. To je preskupo, čak i za Amerikance“, kaže on.
Pomirenje Srbije i Amerike, prema njegovom mišljenju, jeste inače bilateralni proces, ali kada je reč o planu „Atlantskog saveta“, to podrazumeva istorijsko pomirenje Beograda sa činjenicom da je Kosovo nezavisno, da Srbija treba da postane članica NATO-a i da odustane od „posebnih odnosa“ sa Rusijom.
„Opet kažem, ’Atlantski savet‘ je pre svega lobistička struktura i kada priča o posredovanju SAD, Savet nudi pre svega svoje usluge u primoravanju Srbije da pristane na sve ustupke po pitanju Kosova. Generalno gledajući, nacrt nove američke strategije za Balkan podrazumeva povratak SAD u region o tuđem trošku, između ostalog o trošku Brisela. SAD će posredovati, uticati na neke procese, dobiti pristup balkanskom tržištu energenata, a nagrada za balkanske zemlje biće učlanjivanje u EU. Dakle, Amerika ništa ne gubi, samo dobija, tako da je strategija ’Atlantskog saveta’ veoma dobar biznis model“, mišljenja je on.
Stručnjak za bezbednost i profesor na Fakultetu bezbednosti Milan Mijalkovski slaže se sa našim sagovornicima u smislu da je Amerika već tri decenije vojno i na svaki drugi način prisutna na Balkanu. Najnovija strategija koja se najavljuje za Balkan, kaže on, ima ulogu da izvrši pritisak na naše rukovodstvo po pitanju Kosova.
„Da prihvati ovaj način pregovora sa Prištinom i da pristane na ultimatum da i Amerikanci i NATO uz EU budu prisutni u tim pregovorima. To je ključ svega jer se nijedan drugi argument ne može uzeti kao povod. Dakle, ovo je samo jedan vid novog pritisak Amerikanaca na Srbiju“, zaključuje Mijalkovski.
