Mijalkovski ocenjuje da je cela kamarila predvođena Franjom Tuđmanom imala odrešene ruke da radi šta god hoće i uverenje da za to neće odgovarati. Praljak je, navodi, verovatno bio šokiran između onoga što mu je obećano i presude koja se ne uklapa u taj kliše. Hag je samo potvrdio da je oruđe hegemonističke politike SAD, a ne međunarodne zajednice.
Tribunal je formiran u unipolarnom trenutku sa osnovnim ciljem da se dokaže da su Srbi jedini krivci za razbijanje Jugoslavije i da su samo oni činili zločine. Presuda potvrđuje da su sudije pod veoma jakim američkim uticajem, ali i pod islamističkim lobijem. Hrvati su konačno dobili presudu da su i oni bili agresori, ali nisu osuđeni, a bilo je jačih dokaza na sopstvenoj teritoriji, zbog ubistva i proterivanja Srba. Da je Hag želeo da se u ovom regionu desi pomirenje, on je morao da dokaže ulogu i Alije Izetbegovića, jer je 1991. godine u BiH formirana tajna teroristička organizacija „Patriotska liga naroda“ čiji je cilj bio da tu teritoriju očiste od nemuslimana, da pobiju i proteraju Srbe, jer su sa Hrvatima bili u savezništvu do 1993. godine. Da je to Hag uradio, onda bi postojala neka paralela da su na ovim prostorima pojedinci u ime naroda činili zločine, a isto važi i za KiM u vezi sa Albancima.
Hoće li Praljak biti heroj u Hrvatskoj?
— Imajući u vidu opšte raspoloženje u Hrvatskoj, kao i njihovu religioznost, koja je mnogo jača nego kod drugih naroda, pod pretpostavkom da je bio neki svečanik, on bi vremenom dobio i neki oreol, kao što pokušavaju sa Stepincem. Ova presuda može da zakomplikuje situaciju u Bosni, jer ne postoji paralela između presuda bošnjačkim i hrvatskim vođama. Mnogi strepe i boje se Srba i Dodika da će oni razbiti BiH. Odgovorno tvrdim da će BiH nestati onoga trenutka kada hrvatski ekstremisti odluče da je rasture.
Kako vidite prognoze regiona? Haški tribunal je stvoren da bi pomirio narode, a dobili smo nešto sasvim drugo.
— Haški tribunal je samo jedan od faktora koji je prethodnih godina uticao na to da stanje u regionu bude trajno nestabilno, a sa ciljem da bi neko mogao ovde stalno da nadgleda. „Atlantski savet“ daje savet da treba da bude veće američko prisustvo na Balkanu. Od 1991. godine na ovamo, u obaveštajnom i vojnom smislu, njihovo prisustvo je i te kako naglašeno. Bondstil je, na primer, najveća vojna baza na Balkanu, na srpskoj teritoriji, nelegalno izgrađena. Mnogo jače od fizičkog jeste prisustvo njihovih agenata koji se nalaze u administracijama svih država regiona. Imaju dobru političku agenturu, da znaju sve. Posredstvom agenture pomeraju šahovske figure i kad zatreba istaknu nekoga ko kaže da treba menjati granice na Balkanu.
Da li je Srbija uopšte na Zapadnom Balkanu?
— Oni to tvrde, a to je budalaština koja vređa intelekt svih građana. Srbija je Centralni Balkan. Čak i naši najviši zvaničnici govore Zapadni Balkan — permutovana je svest u regionu. Ponavljaju da će se situacija stabilizovati ako sledimo evroatlantske integracije, postavlja se pitanje kako kada su ostavili trajne argumente da se svi u regionu međusobno mrze. Oni nisu sposobni već decenijama da integrišu 3 do 5 odsto muslimana u svojim zemljama, a misle da će nas stabilizovati ulazak u Uniju ili Alijansu. Pričaju nam prazne priče. Moguća je samo privremena stabilizacija, a to je da prihvatimo nezavisno Kosovo, da se odreknemo Republike Srpske i da Srbi priznaju da nisu niko i ništa na ovim prostorima. Tada bi oni rekli da je stabilan mir na Balkanu, ali bi i to bilo privremeno. Za dvadesetak godina opet bi izbile tenzije. Oni već rade na tome i to ne samo na jugu Srbije, već i u Raškoj oblasti, ne u Sandžaku, on ne postoji. Srbija je teritorijalno organizovana po pokrajinama i okruzima. Sandžak je bila turska oblast iz doba okupacije, komunisti su 1943. godine dali taj naziv, ali u sadašnjem Ustavu Srbije ne postoje ni Sandžak, ni Preševska dolina. Do pre nekoliko godina imali smo partiju u parlamentu koja je u nazivu imala Preševska dolina. To je krajnja neopreznost naše političke elite koja treba da brine o ovoj državi, a brine se na strategijskom nivou, ali i na sitnicama odakle kreće urušavanje teritorijalnog integriteta i identiteta jednog naroda.
U izveštaju „Atlantskog saveta“ navedeno je da SAD treba da se zalažu za istorijsko pomirenje sa Srbijom. Šta to u praksi znači?
— Oni su javno rekli da žele da se Srbija distancira od Moskve. Ako zaista žele pomirenje, treba krenuti od postupka Surinama, koji je video da je pogrešio. Najpre, Srbija treba da uputi susedima koji su priznali lažnu državu Kosovo, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Albaniji poruku da je put za pomirenje da priznaju grešku i povuku priznanje Kosova. Svi oni su na posredan način učestvovali u NATO agresiji na Jugoslaviju zato što su svoju teritoriju stavili na raspolaganje Alijansi, to niko ne pominje. Onda su priznali su Kosovo, a sada hoće da nam uzmu deo teritorije i tražiće još, oni su nezajažljivi. Kad bi se Srbija svela na teritoriju predkumanovske Srbije, pre 1912. godine i tada bi mnogima predstavljala trn u oku zato što su njihove geopolitičke ambicije u odnosu na projekcije nekih velikih država iracionalne, ali oni guraju dalje.
Gde su naše geopolitičke ambicije?
— Mi sada stidljivo defanzivno branimo naše geopolitičke pozicije. Potrebno je da tražimo od susednih država da povuku priznanje Kosova, pa da vidimo ko su nam prijatelji. Ako zvanično ne tražimo, deluje kao da se slažemo sa tim.
Hoće li Kondoliza Rajs doći na mesto specijalnog izaslanika za Balkan? Šta očekujete od pregovora između Beograda i Prištine?
— Ukoliko SAD, svejedno koji će pregovarač biti, uspeju da se nametnu kao četvrti član u toj pregovaračkoj poziciji, a naše rukovodstvo pristane na to, to će biti katastrofa za Srbiju. Amerikanci su iskreni prijatelji jedino Albancima. Ja se nadam da naša država neće prihvatiti to. Ukoliko pristane na takav ultimatum, stvari će se odvijati krajnje nepovoljno za Srbiju, u smislu da Kosovo klizi ka jednoj potpunoj nezavisnosti. U tom slučaju Beograd bi trebalo da traži da se uključi Rusija. Najbolji način za rešavanje statusa KiM je da se potpuno poništi Briselski sporazum, da se vratimo na sadržaj Rezolucije 1244 u kojoj je naveden povratak svih prognanih sa Kosova i Metohije. Ukoliko Kfor nije sposoban i dovoljan da spreči eventualno nasilje Albanaca, treba da se izglasa nova rezolucija i uputi nova međunarodna misija koja ne mora da bude pod komandom NATO-a.
Albanski praznik Dan zastave ove godine je proslavljen i na Kosovu kao državni praznik. Da li je to uvertira za stvaranje „velike Albanije“?
— Desetak godina je u opticaju priča o „prirodnoj Albaniji“. „Prirodna Albanija“ je gde god žive Albanci na Balkanu, a ne moraju da budu većinsko stanovništvo. Albanski predsednik Iljir Meta bio je u opštini Medveđi, gde prema popisu ima 28 odsto Albanaca, a praktično ih nema više od 20 posto, koja je 80 kilometara udaljena od Preševske doline, Preševske povije, za koju oni kažu da je Preševska dolina. Granica između Albanije i lažne države Kosovo praktično ne postoji.
Argument im je da će biti veća stabilnost na Balkanu, ukoliko dobiju takvu državu…
— Interes međunarodne zajednice je strategijska prevara i argument koji upotrebljavaju ljudi koji to ne bi smeli da čine. Ne smatra to međunarodna zajednica, već njen deo, pre svega SAD i članice EU koje su priznale nezavisno Kosovo. One ne mogu da garantuju bezbednost, zato što iza tog projekta „prirodne Albanije“ stoji islamistički projekat kalifat na Balkanu, a to je deo jedinstvene države muslimana na svetu. Njihove ambicije nisu „velika Albanija“, već čitav Balkan u prvoj fazi, u drugoj čitava Evropa, čitav svet. Obmanjuju ljude, nema stabilnosti.
U Prištini tvrde da povratnici iz Iraka i Sirije predstavljaju veliku opasnost po tamošnje stanovništvo. Ima li naznaka da bi stvarno moglo da se desi nešto nepredviđeno?
— Postoji mogućnost da će povratnici, a naše procene su da ih je stotinak i manje, procena italijanske obaveštajne službe pre dve godine je bila da ih je oko 900, koji su se borili na strani DAEŠ-a i koji su bili i te kako istaknuti, predstavljati problem. U islamu postoji nekoliko učenja, a Albanci na Kosovu i Metohiji su umereni islamisti. Međutim, ovi koji su išli u Siriju su pod uticajem salafista. Taj islam je protiv svake vlasti u muslimanskim zemljama koje nisu onakve kako proklamuju Kuran i šerijat. Aktuelne, privremene institucije na KiM, za njih su sekularna vlast, a oni hoće islamsku državu. Međutim, dobar deo tih povratnika bili su članovi terorističke vojske Kosova, to su njihovi saborci. Bilo je službenika baze Bondstil koji su otišli u „Islamsku državu“, što navodi na sumnju da ih je CIA pripremila i poslala dole da prikupljaju informacije.
