Sada je već i zvanično potvrđeno — Amerika ponovo uzima aktivnu ulogu na Balkanu. Pitanje je — zašto je Americi potrebna nova strategija za Balkan, ako je već duže od 30 godina ovde prisutna?
Najskoriji događaji potvrdili su ranija pisanja Sputnjika o namerama Amerike — da žele da budu deo završnih pregovora Beograda i Prištine, da nameravaju da imenuju svog čoveka koji će „usmeriti“ Balkan u pravcu u kom oni žele, a to je daleko od zagrljaja Moskve.
Da li je razlog tome povratak Rusije na političku scenu sveta, i činjenica da Srbija nije deo NATO-a? Ili Amerika na Zapadni Balkan gleda kao na svoju vikendicu u Evropi, koju želi da „renovira“, pre nego što je „iznajmi“ EU?
Dr Živojin Đurić, direktor Instituta za političke studije u Beogradu, slaže se da američka ofanziva nije nova, ali je vidi kao pojačan pritisak koji SAD tako hoće ponovo da ostvare na ovom prostoru.
„To jeste nastavak jedne već ostvarene prakse na Balkanu, gde Vašington želi da preuzme potpuni primat, kako bi i sa ovog prostora Amerika ostvarila svoj nacionalni interes. Reč je, u stvari, o tome da SAD, sa jedne strane, hoće preko balkanskog prostora da kontrolišu odnose koji se dešavaju ne samo na Balkanu, već i u Evropi, a koji se tiču zadovoljenja njihovog geopolitičkog interesovanja. S druge, oni hoće da, malo-pomalo, zatvore prostor Rusije ne samo na Balkanu, već i u evropskom prostoru“, ocenjuje naš sagovornik.
Dr Đurić misli da Srbija nesporno ima veliku ulogu na Balkanu i da je njeno opredeljenje za neutralnu poziciju veoma značajno.
„Međutim, očito je da se iz svega ovoga može tražiti rešenje kojim bi Amerika i EU pridobile Srbiju na svoju stranu, a protiv Rusije. U tom smislu, američko pozicioniranje bilo bi vojno ili neko drugo. Žele da potpuno kontrolišu Balkan, posebno Srbiju, i tako da je isključe iz interesne sfere Rusije“, dodaje dr Đurić.
Nove strategije Amerike, po Đurićevom mišljenju, imaju male šanse da prođu, naročito ako se gleda iz ugla da sankcije koje su nametnute Rusiji nisu dale rezultate, a da razne korporacije u EU teže tome da se one ukinu.
Međutim, on ne osporava mogućnost da Amerika želi da zadrži Balkan kako bi manipulisala Evropom i celim Istokom.
Prema rečima Nikite Bondarjeva, docenta na Fakultetu međunarodnih odnosa i regionalnih studija Ruskog državnog humanitarnog univerziteta (RGGU), novi izveštaj „Atlantskog saveta“ sadrži više senzacionalističkih stvari nego ozbiljnih predloga, ali jedan predlog ipak, kako navodi, zaslužuje veliku pažnju — onaj koji se odnosi na bazu „Bondstil“.
„Mislim da se tu ne radi o odvraćanju Rusije, jer u geografskom smislu Balkan nije isto što i Poljska ili baltičke zemlje, koje se graniče sa Rusijom. Prema mojoj proceni, autori izveštaja ’Atlantskog saveta‘ pre svega misle na situaciju na Bliskom istoku, koji je od strateškog značaja za SAD. Pritom, naravno da uticaj Rusije zabrinjava Amerikance i zato bi ’Bondstil‘ mogao da postane svojevrsni pandan Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, koji, iako nema veliki strateški značaj, posebno smeta Vašingtonu“, navodi on.
Podsećanja radi, „Atlantski savet“ je uvek više sarađivao sa rukovodstvom NATO-a, nego sa rukovodstvom SAD. Ali nakon što Tramp nije uspeo da uspostavi dobre odnose sa tradicionalnim američkim trustovima mozgova, on se oslonio na „Atlantski savet“, i pažljivo proučava njihove izveštaje i uzima ih u obzir.
Bondarjev kaže da Americi, naravno, smetaju tradicionalno tesni odnosi između Rusije i Srbije. Međutim, do pomirenja Srbije i SAD bi moglo lako da dođe.
„Tramp bi trebalo da javno kaže ’Kosovo je Srbija‘, i tada će Srbi oprostiti i bombardovanje, i apsurdni antisrpski tribunal u Hagu… Šalim se, naravno, jer tako nešto se neće dogoditi. Vašington i dalje podržava nezavisno Kosovo sa bivšim teroristima na čelu. O kakvim simpatijama onda govorimo? Što se tiče udaljavanja Srbije od Rusije, Tramp ne može da utiče na istorijske veze, to jest, na primer, na odluku Nikolaja Drugog, koji je praktično spasao srpsku vojsku u vreme Prvog svetskog rata. Isto tako, Tramp ne može da utiče na odluku aktuelnog ruskog rukovodstva, koje podržava Srbiju kada je u pitanju Kosovo, ratni događaji iz ′90-ih, kao i kada je u pitanju zločin u Srebrenici. Podvlačim — zločin, a ne genocid“, zaključuje naš sagovornik.
Odgovarajući na pitanje da li Rusija može da se pridruži briselskom dijalogu, kako to planira Amerika, naš sagovornik kaže da to ne isključuje, ukoliko dođe do preispitivanja briselskog formata i uključivanja „teške političke artiljerije“, poput Kondolize Rajs.
„Rusija će reći — ne, izvinite, nećemo sedeti skrštenih ruku. Ali to je moguće samo pod jednim uslovom: ako Rusiju za to zvanično zamole predstavnici srpskog državnog vrha. Dakle, ne javnost i žuta štampa, nego Aleksandar Vučić ili Ivica Dačić“, zaključuje on.
