Ističe da Beograd nije dao nikakav povod za takvu vrstu stava, već da je, naprotiv, mnogo puta rekao da poštuje i uvažava teritorijalni integritet BiH a da voli Republiku Srpsku, te da isto očekuje od Sarajeva:
— Nadam se da će politička atmosfera biti bolja, ali nekih konkretnih pomaka ne očekujem jer osećam da kod bošnjačkog dela liderstva u BiH nema za to volje, pa ni oko rešavanja granica, ni oko dogovora oko korišćenja zemljišta BiH za normalno održavanje hidroelektrana u Bajinoj Bašti i Zvorniku. Bojim se da konkretnih efekata neće biti. Ne razumem takav stav bošnjačkih lidera, ali mi se čini da je on postao realnost.
Zbog čega nema saglasnosti unutar Predsedništva oko ključnih tema za razgovor sa Beogradom?
— To nije tenzija povodom Srbije nego povodom stanja u BiH. Imate zaista ozbiljan sukob koji postoji između Bošnjaka i Hrvata povodom izbornog zakona. Kad smo svojevremeno razgovarali o tome da treba učiniti sve da se završi pitanje granica, nakon toga se pogoršala atmosfera i praktično nismo ni imali sastanak da zauzmemo identične stavove kad je to u pitanju. Ne bih rekao da je to zbog Srbije, nego zbog internih odnosa i, pretpostavljam, atmosfere koja je zavladala nakon presude šestorki u Haškom tribunalu.
Čak je sporna i trasa auto-puta Beograd—Sarajevo. Šta može da bude problematično oko jednog infrastrukturnog projekata?
— I unutar Republike Srpske i unutar Federacije postoje nesuglasice o tome kuda taj put treba da ide. Jedni su za to da ide preko Bijeljine, drugi su za to da ide preko Višegrada, a unutar Federacije takođe jer postoje strukture koje insistiraju da se ide preko Goražda, pa na Višegrad, kao što postoje sturkture koje bi da se ide preko Tuzle, pa onda dalje na Bijeljinu. I to je unutrašnji sukob, nema veze sa Srbijom, i mislim da će proteći još dosta vremena dok se ne dođe do usaglašenog rešenja unutar Republike Srpske, i unutar Federacije, a onda zajedno.
Nakon što je Izetbegović pominjao moguće priznanje Kosova, došle su presude Mladiću i mostarskoj šestorki. Tenzije su velike, i u regionu, a posebno u BiH. Može li to da reši jedna partija šaha?
— Sumnjam, jer ni ta partija prošli put (predsednika Vučića i Izetbegovića) nije dovela do suštinske promene ambijenta. Zašto? Pa zato što se i posle toga desio jedan broj novih tenzija, od ove priče oko Kosova, pozicije Bošnjaka o Sandžaku, od priče oko moguće odbrane BiH ako treba i ratom, od činjenice da su, iako ću sve učiniti da se postigne dogovor oko granice, male šanse za tako nešto. Mislim da je ključni problem istinska spremnost nekog od bošnjačkih lidera da sa Srbima kao narodom i Srbijom kao državom postigne definitivni dogovor i istinsku saradnju koja bi bila okrenuta budućem vremenu a ne bi se bavila prošlošću.
Da li imate utisak da možda i neko spolja ljulja region, da nije samo problem unutar BiH?
— Dominantni problem smo mi sami, dominantno je to posledica naših unutrašnjih odnosa i u BiH, ali i u regionu. Naravno, i veliki se prelamaju, igraju svoje igre preko nas, takmiče se preko nas, ali ne mislim da su oni toliko važni koliko mi sami. Mislim da je, kad je BiH u pitanju, jednostavno filozofija koja kaže — ako si u sukobu, onda si važan, ako nisi u sukobu, onda nisi politički važan i većina političkih aktera koristi sukob kao mehanizam kreiranja političke volje. Cenu generalno plaćaju svi: nema ekonomskog razvoja, bavimo se stvarima oko kojih nema rešenja niti šanse da se postigne saglasnost, a godine prolaze.
