Zanimljivo je da je on prvi komandant VKS koji nema iskustva sa avijacijom, prvi put u istoriji ruske, čak i sovjetske vojske, jedan „pešadinac“ je postavljen na čelo vazduhoplovstva. Pod njegovom komandom su sada ne samo vazduhoplovne snage zemlje, već i PVO, kosmička i protivraketne odbrana Rusije.
Pedesetjednogodišnji Surovikin je od marta ove godine bio na čelu ruskih trupa u Siriji, a za to vreme sirijska vojska je uz podršku ruskih snaga uspela da sprovede niz strateških operacija, stavi pod kontrolu veći deo teritorije zemlje, glavne transportne komunikacije, naftna polja, itd.
Ruski mediji podsećaju da su upravo pod komandom Surovikina ruske trupe u Siriji, u saradnji sa sirijskim oružanim snagama, postigle maksimalan uspeh u borbi protiv međunarodnog terorizma, gotovo u potpunosti uništavajući njihovo uporište u toj arapskoj republici.
Ukaz o imenovanju generala Surovikina na mesto komandanta VKS Rusije nije objavljen na zvaničnom sajtu Kremlja, ali je tu vest plasirala „Krasna zvezda“, koja tvrdi da je ukaz potpisan 22. novembra. S obzirom na to da je reč o glasilu Ministarstva odbrane Rusije niko ne sumnja u verodostojnost informacije.
„Onaj ko pažljivo prati proces modernizacije Oružanih snaga Ruske Federacije, trebalo bi da se seća kakva je buka nastala kada su se početkom devedesetih godina prošlog veka objedinili Ratno vazduhoplovstvo i PVO. Tada su postojale tenzije među najvišim vojnim zvaničnicima i oficirima. I ta situacija se ponovila 2015. godine, kada je nastao novi rod vojske — Vazdušno-kosmičke snage, koje su objedinile Vojno-vazduhoplovne snaga i snage Vazdušno-kosmičke odbrane. Nakon te reforme, vojni rukovodioci su takođe započeli borbu za liderstvo. Sve to nije potrebno Kremlju, Ministarstvu odbrane i Generalštabu. Bilo je odlučeno da se s tim završi i da se za komandanta imenuje čovek ’sa strane‘, a za njegove zamenike predstavnici ’avijacije‘ i ’kosmonauta‘, inače veliki profesionalci“, kaže za Sputnjik Viktor Baranec, vojni komentator dnevnika „Komsomoljskaja pravda“.
General Surovikin iza sebe ima ogromno iskustvo. Ratovao je u Avganistanu i Čečeniji. Tri puta je ranjavan. Komandovao je vodom, četom, bataljonom, pukom, divizijom, armijom. Bio je načelnik štaba, komandant vojnog okruga i načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba.
Dok je bio komandant Istočnog vojnog okruga aktivno se bavio stvaranjem vojne infrastrukture na Kurilskim ostrvima i na Arktiku.
U vojnim krugovima Surovikina opisuju kao čoveka „teškog karaktera“ i principijelnog komandanta, koji bez oklevanja brani svoju tačku gledišta. Veruje se da je takav njegov karakter formiran tokom službe u Avganistanu i Čečeniji.
Vojni eksperti ga nazivaju „čeličnom pesnicom“ ruske armije i „velikim komandantom“. Analitičari su sigurni da mu rukovođenje novim rodom vojske neće predstavljati problem, s obzirom na njegove organizatorske sposobnosti i bogato iskustvo koje ima, uključujući i ono sirijsko.
„Surovikina su i poslali u Siriju sa ciljem da stekne iskustvo u rukovođenju VKS i pokazao se veoma dobrim u tome. On ima čelični karakter i velike organizatorske sposobnosti, u stanju je da ostvari sve ciljeve, a upravo takva ’čelična pesnica‘ je i potrebna VKS za rešavanje zadataka koji se pred njih stavljaju. On ima težak karakter, oficiri ga različito ocenjuju, ali većina govori da je on komandant ’sa velikim K‘. Naravno, veliku ulogu u postavljanju Surovikina na čelo VKS su imali i detalji iz njegove biografije i odluke koje je donosio u ekstremnim situacijama. Poznato je, na primer, da je on 1989. godine, za vreme vojnih vežbi, utrčao u zapaljeno borbeno vozilo i odvezao ga dalje od grupe vojnika koja se tu nalazila. Da on to nije uradio, vozilo bi eksplodiralo, a svi vojnici bi stradali. Teške odluke Surovikin je donosio i tokom nereda i sukoba u Moskvi 1991. godine“, navodi Baranec.
Surovikin je komandovao kolonom borbenih vozila, koju su blokirali protestanti tokom pokušaja državnog udara protiv perestrojke Mihaila Gorbačova, tzv. Avgustovskog puča u Moskvi 1991. godine. Tokom sukoba demonstranata i bezbednosnih snaga tri osobe su poginule, a jedno oklopno vozilo je zapaljeno. Nijedan vojnik nije stradao, ali je Surovikin posle toga bio uhapšen. Moskovsko tužilaštvo je u decembru iste godine obustavilo krivični postupak protiv njega i drugih vojnika „zbog nedostatka dokaza o krivičnom delu“. U dokumentima istrage je pisalo da su „pripadnici bataljona u teškoj situaciji pokazali istrajnost i hrabrost i da nisu dozvolili oduzimanje oružja i municije, vojne opreme“, a takođe se dodaje i da su „svojom reakcijom sprečili nove moguće žrtve među vojskom i civilima“. Prema sećanjima učesnika događaja, naredbu za oslobađanje kapetana Surovikina lično je dao novi predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin.
Surovikin će na mestu komandanta VKS Rusije zameniti general-pukovnika Viktora Bondarjova, koji prelazi na novu dužnost — u Savet Federacije. Ranije je saopšteno da se Bondarjov može naći na čelu Komiteta Gornjeg doma za odbranu i bezbednost.
Vojni eksperti ističu da je Surovikin dobija „izuzetno nasleđe“. U poslednjih pet godina došlo je do drastičnog jačanja borbene moći VKS, intenzivirana je borbena obuka, dobijeno je na stotine novih borbenih aviona i helikoptera, a ogromno iskustvo je stečeno i tokom antiterorističke operacije u Siriji.
