Posla ima još mnogo — sada treba preći na političke procese i pomiriti zaraćene i zavađene strane, ocenjuju ruski analitičari, nakon sastanka ruskog i sirijskog predsednika, Vladimira Putina i Bašara el Asada, u Sočiju.
„Sastanak je pokazao da političko regulisanje situacije u Siriji ulazi u najvažniju fazu. Jedan od glavnih pravaca biće uključivanje susednih država i njihovih lidera u ovaj proces, jer igraju veoma važnu ulogu u unutrašnjim događajima u Siriji. Nije slučajno što će se za dva dana sastati lideri Turske, Irana i Rusije. Osim toga, određenu ulogu igraju i druge zemlje regiona. Sada se govori o tome da je veoma važno da zemlje koje su se našle ’na različitim stranama barikada‘ shvate da nema povratka u prošlost, da je Sirija na putu povratka svog suvereniteta i uspostavljanja državnosti. Pokušaji da se ta zemlja podeli, rasparča, kako su se neki nadali, propali su. Ubuduće se mora delovati tako da se ne dozvoli preostalim neprijateljima Sirije da uspore proces obnove“, rekao je za Sputnjik orijentalista Jurij Zinin.
Rusija je u sirijskom konfliktu odigrala glavnu i odlučujuću ulogu. Moskva je pružila pomoć u vojnoj tehnici, slanjem svoje vojske u tu zemlju i ogromnim brojem savetnika — upravo su ruski oficiri obnovili sirijsku armiju posle događaja 2012-2013. godine.
Analitičari smatraju da je glavni značaj učešća ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji bio taj što nisu dozvolili direktnu vojnu invaziju SAD u Siriji. Kako kažu, da se Rusija nije umešala u taj sukob, sirijska država ne bi opstala i verovatno bi zemlja danas bila rasparčana na delove, a vodile bi je marionetske vlasti, koje bi bile pod kontrolom Vašingtona.
S druge strane, Putin je tokom sastanka sa Asadom rekao da se antiteroristička operacija u Siriji bliži kraju, a to je pokrenulo i pitanje o ostanku ruskih vojnih snaga u toj zemlji.
Vojni eksperti smatraju da će ruske vojne baze ostati u Siriji i posle završetka operacije, a da će broj vojnika kopnene vojske i Vazdušno-kosmičkih snaga biti smanjen.
„Mislim da će ta operacija trajati još nekoliko meseci. Naša baza u Hmejmimu će u svakom slučaju ostati, a u krajnjoj meri tamo će biti bazirana barem jedna eskadrila (najmanje 12 aviona). U Latakiji će punkt za materijalno-tehničku logistiku Ratne mornarice ostati kakav je i bio. Izvesti vojsku nije problem, tim pre što je grupa kopnene vojske tamo mala, a avijacija može da se povuče za nekoliko dana“, rekao je za Sputnjik general-potpukovnik u penziji Jevgenij Bužinski, bivši šef Međunarodne uprave za sporazume Ministarstva odbrane Rusije.
Bužinski smatra da optimistične prognoze nekih eksperata da se rat u Siriji faktički može završiti do kraja ove godine, nisu potpuno opravdane.
„Uprkos optimizmu koji postoji danas, bilo bi preuranjeno reći da će se borbe brzo okončati. Ako bi nam pomogli Amerikanci, možda bi se borbe u Siriji završile do kraja godine, ali oni nam samo smetaju, puštajući teroriste i pomažući im da se pregrupišu", rekao je stručnjak.
Ukazujući na to da je situacija u regionu i dalje nestabilna, ruski eksperti dodaju da će vojno prisustvo Rusije u Siriji, u svakom slučaju, osigurati bezbednost zemlje.
Analitičari govore i o tome da su teroristi prilikom povlačenja činili sve da protivniku nanesu što više gubitaka, zbog čega ruskim deminerima predstoji mnogo posla. Takođe, određene grupe militanata iz Sirije nisu otišle, pa postoje ozbiljne sumnje da će oni i dalje praviti probleme sirijskim vlastima. Stručnjaci navode da će u tom kontekstu biti potrebna pomoć ruskih jedinica za specijalne operacije.
Neki analitičari ukazuju i na to da su monarsi Persijskog zaliva zainteresovani za transport svog gasa i nafte kroz sirijske luke, a da to može dovesti do direktne vojne agresije protiv Sirije. Ipak, stručnjaci su uvereni da se to neće dogoditi sve dok je tamo ruska vojska.
Prvi zamenik predsedavajućeg Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Franc Klincevič ocenio je za Sputnjik da „izjave koje su se čule na sastanku ruskog i sirijskog predsednika svedoče o ’kolosalnom‘ prodoru u procesu vojno-političke stabilizacije situacije u Siriji i borbi protiv terorizma u toj zemlji“.
Senator je skrenuo pažnju na izjavu Asada koji je Rusiju nazvao glavnim garantom spoljnog nemešanja u poslove Sirije.
Klincevič je istakao i da predstoji težak rad, s obzirom na to da je Sirija prepuna agenata uticaja i novca namenjenog za njihove aktivnosti, ali da će taj posao i biti obavljen.
Bivši predsedavajući Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Ozerov izjavio je da je Rusija spremna da postane garant spoljnog nemešanja u unutrašnje poslove Sirije, i da je spremna da preduzme niz napora, između ostalog i u UN.
On je konstatovao da se sa završetkom aktivne faze borbe protiv DAEŠ-a u Siriji neće smanjiti napori mnogih međunarodnih aktera za sprovođenje svojih spoljnih scenarija u Siriji, već će se, možda, i povećati. Međutim, kako je rekao, uspešno sprovođenje procesa u Astani uz učešće Turske i Irana i uključivanje Saudijske Arabije u ovaj proces, omogućava da se može računati na uspeh.
Šef Odbora za međunarodne odnose Saveta Federacije Konstantin Kosačov izrazio je nadu da će SAD izvući zaključke i da će efikasnije sarađivati sa Rusijom i drugim zemljama u borbi protiv terorizma, prestajući da dele teroriste na „dobre i loše“.
Kosačov je dodao da dejstva SAD u Siriji i drugim oblastima, gde se vode borbe protiv terorizma, izazivaju „žaljenje“.
Podsetimo, predsednici Rusije i Sirije, Vladimir Putin i Bašar el Asad, usaglasili su se na sastanku u Sočiju da se vojna operacija u Siriji približava kraju i da sada treba preći na političke procese. Sastanak je trajao oko četiri sata, a lideri dveju zemalja takođe su razmatrali i principe održavanja Kongresa nacionalnog dijaloga Sirije u Sočiju.
Predsednik Sirije se tokom svoje jednodnevne posete Rusiji nakon razgovora sa Putinom sastao i sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i Generalštaba Oružanih snaga Rusije.
