Adam i Eva po Bibliji koristili su list smokve kako bi sakrili svoju golotinju nakon što su zgrešili, a dve hiljade i kusur godina kasnije, smokvin list je metafora koju EU koristi kako bi prikrila svoje namere. Naime, Evropski parlament izradio je interni dokument u kome sugeriše svojim zaposlenima kako da ubuduće nastupaju u javnosti kako bi Srbima bilo jasno, šta se zapravo od njih očekuje kad je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom. A sve u svetlu evropskih integracija Beograda.
Ovo je ukratko i rezime evropskog dokumenta koji je izradio generalni direktorat za međunarodna pitanja EP i Evropskoj uniji uz napomenu „da je Kosovo i dalje za mnoge Srbe gorka pilula koja treba da se proguta, te da s toga smatraju da je dovoljan „politički smokvin list“, da se ublaže brige oko nezavisnosti Kosova.
Šta je krajnja poenta ovog dokumenta, i šta se krije iza „politike smokvinog lista“?
Po rečima Stefana Surića sa Fakulteta političkih nauka, ni ovaj dokument nema neku zvaničnu težinu ali ima svoj cilj — objasniti šta se sve to podrazumeva kad se kaže normalizacija odnosa sa Prištinom.
„U toku naredne godine se očekuje potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa gde se pre svega naglašava međunarodno pravna obaveznost tog sporazuma, a ta reč normalizacija poprima još veću mističnost. U ovom spornom dokumentu se naglašava da to ne znači i priznanje Kosova. Međutim, da podsetim, Srbija se još ranije u briselskom dokumentu obavezala da neće blokirati Kosovo na putu evropskih integracija. Tako da normalizaciju odnosa možemo čitati i kao potvrđivanje svih dosadašnjih dogovora postignutih u Briselu, i rešavanje još nekih otvorenih pitanja koji se pre svega tiču srpskih pitanja, od ZSO pa nadalje, a da zauzvrat Srbija prestane da blokira članstvo Kosova u međunarodnim telima kao što je Unesko i Interpol“, navodi Surlić.
Politikolog Jelena Vukoičić, „politiku smokvinog lista“ tumači kao posledicu politike, po kojoj nije logično da Srbiji bude dozvoljeno da uđe u EU, a da pre toga Brisel ne izvrši maksimalni pritisak na Beograd, da dâ zeleno svetlo Kosovu da uđe u Ujedinjene nacije.
„Hipotetički, ako Srbija uđe u EU, a da Kosovo ostane u ovom limbu, dakle ni tamo ni vamo, bez šanse da dobije stolicu u UN, ukoliko Srbija na to ne pristane, onda Brisel nije ništa uradio. Znači, EU ima svakako cilj da izvrši maksimalni pritisak na Srbiju u procesu pridruživanja EU, da se pre nego što postane punopravna članica, jednostavno odrekne Kosova. To je i jedini način da dalje Kosovo nastavi evrointegracije i da budu zadovoljni i Brisel i Vašington“, objašnjava Vukoičićeva.
Naša sagovornica pojašnjava da bi Srbija kao punopravni član EU bila ravnopravan član sa ostalim državama, što znači i da bi se isto i pitala. Drugim rečima, dodaje ona, imala bi moć odlučivanja.
„Kao član ona nema takvu vrstu obaveze da ispunjava sve što joj stigne iz Brisela, a postaje i učesnik u procesu donošenja odluka na nivou EU. Briselu, a ni Vašingtonu i Prištini, naravno da ovako nešto ne bi odgovaralo, i nema dileme da im je stalo da žele da zaokruže priču oko Kosova, pre nego što Beograd stigne do članstva“, uverena je Vukoičićeva.
Naša sagovornica zaključuje da je ovo verovatno potez kojim Evropa želi da vidi i kakvo je raspoloženje ljudi u Srbiji, kada je u pitanje EU, i da li je moguće da se ljudi u Srbiji ubede da je pitanje Kosova mnogo manje bitno za njihov kvalitet života, od ulaska Srbije u EU.
Ona dodaje da je moguće da EU planira neku kampanju u Srbiji u koju bi uložila i neki novac kako bi se ljudi ubedili da je za njih bitnije EU nego Kosovo, s obzirom da postoji stalna oscilacija u istraživanjima koji stepen naših građana je zainteresovan za EU.
„Licitira se faktički sa idejom da će ljudima, možda, za nekih pet godina kada se budemo još više približili EU ta ideja biti primamljivija nego ideja držanja za suverenitet Kosova po svaku cenu“, procenjuje naša sagovornica.
Autori analize stavljaju do znanja da je u Srbiji „svaki korak koji se smatra pretnjom teritorijalnoj celovitosti ili suverenitetu Srbije, a to posebno uključuje gubitak Kosova, viđen kao opasnost po opstanak nacije“. U posebnim Preporukama za EP se navodi da Parlament EU „mora u saradnji s Evropskom komisijom pomoći u razvijanju strategije obraćanja kad je u pitanju ono što se od Srbije na putu ka članstvu očekuje vezano za Kosovo“.
