Proces evrointegracija je, prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, u ovom veku postao geopolitički. Sve to, ukazuje taj politikolog, nema veze sa idealima, jer se onog trenutka kad su primljene Bugarska, Rumunija, pa i Hrvatska, videlo da to nema veze sa standardima o kojima se toliko priča, nego da je to geopolitički projekat da bi se sve što može da se stavi stavilo pod kontrolu neke buduće centralizovane vlasti u Briselu.
Kontrola svih iz jednog centra
Isto tako, proces evrointegracije Srbije je geopolitički program, dodaje on, čiji je cilj da se stekne apsolutna kontrola nad političkim životom i nad suverenitetom Srbije.
Opaska ministarke za evrointegracije Jadranke Joksimović, koja je naglasila da je iznenađena porukama nakon Saveta za sprovođenja SSP-a, jer se najmanje govorilo o Srbiji, a mnogo više o paket aranžmanu regiona Zapadnog Balkana, prema Pavićevom mišljenju je realna.
„Bila sam razočarana juče što se govorilo o paketu Zapadnog Balkana“, napomenula je ministarka i rekla da su Zapadni Balkan i dobri regionalni odnosi važni, to je naš nacionalni interes, ali je istakla da ne razume zašto se Srbiji toliko potencira obaveza regionalne saradnje, jer je Srbija svojim ponašanjem, pogotovo predsednik Vučić, direktno pokazala sposobnost za produkovanje stabilnosti. Joksimovićeva smatra da je to usporavanje Srbije u procesu evrointegracija.
„Preko evrointegracija se isporučuju uslovi koje Srbija treba da ispuni, a koji nisu u našem interesu, vrlo često, prečesto, i ovo je još jedan dokaz. Naime, projekat Zapadnog Balkana je, u stvari, način da ne možete da apsorbujete sve te zemlje, a i nemate ambiciju da sve to uradite, ali je bitno da ih držite pod nekom vrstom kontrole, kao neka vrsta istočnog partnerstva, samo što je ova varijanta za nas, za ’balkanske divljake‘“, kategoričan je Pavić.
Sve je to upakovano u šarenu lažu, šareni paketić evrointegracija, a u stvari je, apostrofira taj politikolog, cilj isti kao što se Evropa ponašala u poslednja dva veka.
„To je kolonijalni pristup, gde vi treba da budete srećni što ste kolonizovani i da to još upakujete u šarenilo koje možete da prodate ljudima kao ispunjavanje nekih velikih ideala i pridruživanje velikoj porodici evropskih naroda“, ističe Pavić.
U pitanju je još jedan primer dvostrukih standarda koji važe za Srbiju, smatra Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative. Kad je reč o reformama koje je Srbija sprovela, bile one dobre ili ne, ali koje su usklađene sa EU, konstatuje on, Srbija je učinila više od drugih kandidata ili potencijalnih kandidata.
Damoklov mač na Beogradom
„Međutim, Briselu ne odgovara izdvajanje Srbije iz dva razloga. Prvo, da bi se prikrilo odsustvo volje za proširenjem unutar same EU i tako kupilo vreme. Drugo, da bi se odužio period pritiska na Srbiju, jer EU najviše odgovara status kandidata neke članice. Nemaju nikakve obaveze prema vama, a mogu da vas uslovljavaju do mile volje“, naglašava Mitić za Sputnjik.
I upravo tu leži dupli standard, podvlači on, jer dok ostali kandidati za članstvo sa Zapadnog Balkana moraju da ispune samo neke osnovne uslove, samo se od Srbije traži dobrovoljno odricanje od sopstvene teritorije i to kroz jedan krajnje perfidan eufemizam koji je nazvan pravno obavezujući sporazum, kojim bi se Srbija naterala da prizna pravni subjektivitet Kosova, odnosno članstvo Kosova u UN, nakon čega priznanje postaje krajnje irelevantno.
Predsednik evropske komisije Žan Klod Junker, smatra Aleksandar Pavić, nije taj koji će odlučivati, već se zna da je u EU sve na državama-članicama i one su te koje ratifikuju. Znamo, podseća on, šta o Srbiji misle najjače države, pre svega Nemačka, i one će tražiti svoje usove.
Najzad, ceo taj proces je, sugeriše Pavić, „Damoklov mač“ koji Srbiji visi nad glavom i koji služi samo onima koji nisu prijateljski nastrojeni prema Srbiji, da se u ruhu evrointegracija i evropskih ideala u stvari isporučuju slični uslovi koje su Srbiji isporučivali i uoči Prvog svetskog rata i uoči Drugog svetskog rata.
