Posle drugostepene presude hrvatskoj šestorici u Tribunalu zbog zločina nad Bošnjacima tokom rata u BiH osmišljenih u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, s ciljem etničkog čišćenja delova BiH, hercegovački Hrvati će, prema mišljenju profesora Nenada Kecmanovića, još energičnije tražiti treći entitet.
Tim pre, smatra taj profesor, što su svi osuđeni bili najviši funkcioneri Herceg-Bosne, koje su se Vašingtonskim sporazumom na prevaru odrekli.
Herceg-Bosna nije ubijena u Hagu
„Iskustvo pokazuje da se revolt protiv Haškog tribunala uvek većim delom okreće protiv pobedničke strane u konkretnom procesu. Dakle, presuda Prliću i ostalima, posebno samoubistvo generala HVO Praljka, dodatno će zaoštriti inače loše odnose u bošnjačko-hrvatskoj Federaciji“, predviđa Kecmanović za Sputnjik.
Ako je presuda u slučaju „Prlić“ neka vrsta pokušaja da se suzbije uticaj Hrvata u Bosni i Hercegovini, naravno uz istovremena nastojanja da se suzbije uticaj Srba, onda se, prema mišljenju komentatora Željka Cvijanovića, pomalo zakasnelo jer unutar BiH, čak ni među pokroviteljima BiH, nema te sile i snage koja može ovu presudu (koja je, naravno, politička kao i sve druge presude Haškog tribunala) da prihvati svojim rukama i pokuša da je konvertuje u neku političku vrednost.
Haški tribunal se ugasio u trenutku kad se polako gasi cela ta priča, precizira Cvijanović, i nas zapravo očekuju vrlo turbulentni momenti nekakve reorganizacije regiona koja može biti mirna, a može i da ne bude mirna.
„Presuda je pokušaj da dođe do što unitarnije Bosne i Hercegovine, koju guraju određeni centri moći već od prvog dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Međutim, ko danas na svojim rukama nosi priču o unitarnoj Bosni i Hercegovini? Bakir Izetbegović? Hojt Ji? Nema više te snage koja to nosi. I zato ulazimo u rizičan period“, dodatno precizira Cvijanović za Sputnjik.
Bošnjaci dobili na sudu, gube na terenu?
Bošnjačka strana će, da bi umirila Hrvate, ukazuje profesor Nenad Kecmanović, morati da popusti oko izmene izbornog zakona u kome je greškom navedeno da jedan od članova Predsedništva BiH mora da bude Hrvat, umesto predstavnik hrvatskog naroda. U jedinstvenom izbornom telu Federacije znatno brojniji Bošnjaci mogu da izaberu poželjnog hrvatskog člana Predsedništva BiH, pojašnjava taj profesor, i to su dva puta i učinili, pa je Željko Komšić radio za njih osam godina.
Ako je jedan član Predsedništva BiH, gospodin Dragan Čović, koji je na bdenju u Mostaru posle presude hrvatskoj šestorci, a s druge strane Bakir Izetbegović, koji je sunarodnik žrtvama u tom procesu, neminovno se postavlja pitanje na koji način će funkcionisati Predsedništvo BiH?
Na liniji bošnjačkog predstavnika sa jedne strane i srpskog i hrvatskog predstavnika sa druge strane, rezonuje Željko Cvijanović, Predsedništvo će funkcionisati sve lošije.
„Bosna neminovno ide prema svom raspadu, jer se svet koji je od nje uspeo da stvori državu, makar propalu državu, polako raspada, i taj svet, svedoci smo ovih dana, u stvari troši svoje poslednje resurse i energije da bi tu stvar na neki način održao, međutim, nema tu uspeha, nema tu hleba“, kategoričan je Cvijanović.
Stabilna samo Republika Srpska
Svaka haška presuda potkopavala je, podseća Nenad Kecmanović za Sputnjik, ne samo inače krhku dejtonsku BiH, nego i nestabilnu vašingtonsku Federaciju.
„BiH je ušla u napetu predizbornu godinu u znaku doživotne robije za ratnog komandanta VRS Ratka Mladića i samoubistva generala HVO Praljka. To će dovesti do bošnjačkog trijumfalizma i ohrabriti njihove ambicije da od BiH naprave unitarnu državu, ali i žestoke odgovore sa druge dve strane. Moguće je da će se slučaj već 25 godina podeljenog Mostara, u kome već dve godine nema izbora, proširiti na čitavu FBiH, a onda neizbežno i na Predsedništvo BiH. A to jeste korak ka raspadu“, jasan je Kecmanović.
Republika Srpska će, predviđa on, i u narednom periodu biti stabilnija i od BiH i od FBiH i utoliko pod većim pritiskom takozvanog međunarodnog faktora, koji i dalje gura antidejtonsku centralizaciju.
Nastaviće, pojašnjava Kecmanović, da rade na korumpiranju srpskih predstavnika u zajedničkim organima BiH, a pokazalo se da među njima ima i takvih koji zarad održanja na takozvanom drugom nivou vlasti sekundiraju antisrpskoj politici OHR i SDA.
