Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da bi Republika Srpska sledeće godine trebalo da uđe u proces kreiranja novog ustava, za koji je naveo da „neće biti secesionistički, ali će omogućiti RS da se bavi pitanjem secesije“.
Profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže za Sputnjik da je bio na toj konferenciji povodom 25 godina Ustava Republike Srpske, na kojoj je Milorad Dodik izneo ovakvu ideju, a na kojoj se ujedno debatovalo o problematici složenih država u ustavno-pravnom smislu, kakva je Bosna i Hercegovina.
Nacrt već postoji, samo realizacija
„Predsednik Dodik je rekao da oni već imaju napisan nacrt Ustava i da će sledeće godine krenuti u proceduru njegovog usvajanja. Međutim, uvek je tu teško razlučiti koliko ima politike, a koliko je to zapravo pravno pitanje s obzirom na to da postupak promene Ustava zahteva i saglasnost Veća naroda, odnosno većine Bošnjaka, Hrvata i ostalih u Veću naroda parlamenta Republike Srpske, oni se mogu pozvati na svoj vitalni nacionalni interes i teško da će na taj način Ustav moći da bude usvojen“, rezonuje Orlović za Sputnjik.
Sa druge strane, dodaje taj profesor ustavnog prava, radi pojačanog legitimiteta tog ustava predsednik Dodik je najavio da bi bio raspisan referendum koji nije obavezujući niti obavezan, već fakultativan i savetodavan.
„Tako da moguće da je to puštanje političkih balona ili političkih udica, a moguće da postoji i stvarna namera da se donese jedan takav ustav“, napominje Orlović.
Ustavi država u sebi mogu da sadrže mehanizam secesije, dodaje taj profesor, a Republika Srpska još nije međunarodno priznata i nezavisna država, tako da bi takav mehanizam secesije morao da postoji u ustavu države, što je inače vrlo retko u komparativnoj ustavnosti.
Secesija je već viđena stvar na našim prostorima, prvo se počelo od Slovenije, Hrvatske, Makedonije, pa onda i Bosne i Hercegovine, podseća Orlović, i vrlo jasno se zna kako ide ta procedura, a sve se dešavalo na isti način.
Šta će reći međunarodna zajednica
„Dakle, prvo se donese deklaracija o suverenosti, pa se ta suverenost proglasi u skupštini, pa se raspiše referendum, pa se na referendumu postavi sugestivno pitanje — da li ste za nezavisnu državu koja može da ili ostane u zajednici ili da se ujedinjuje sa drugim državama — i na kraju se faktički proglašavanjem nezavisnosti preduzimaju mere kako bi se deo države otcepio od svoje matice, i ide se u proces priznavanja od strane međunarodne zajednice“, podvlači Orlović.
„Ne mogu da verujem da bi to bilo implementirano u Ustav“, ističe Orlović, „ali i da bude implementirano u Ustav, odnosno kao neka mogućnost, nisam siguran da su međunarodne okolnosti takve da bi se taj peti, najvažniji čin, a to je međunarodno priznanje, ostvario“.
„Formalno-pravno, Sarajevo nema nikakav mehanizam osim da se pokrene postupak ocene ustavnosti ustavnih promena ili čitavog Ustava Republike Srpske pred Ustavnim sudom BiH. Drugog pravnog mehanizma Sarajevo, odnosno Bosna i Hercegovina — nema“, zaključuje Orlović.
