Savetnik bivšeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, Majkl Karpenter izjavio je da je sasvim u redu da američki predstavnici „virnu“ u centar u Nišu, i da ne veruje da će tamo pronaći nešto problematično, ali da isto tako Rusi mogu da dođu u „Bondstil“ i da, takođe, neće naći ništa zanimljivo.
Zašto američki zvaničnik ponovo pokušava da uporedi neuporedivo, šta je funkcija ove pogrešne paralele u ovom trenutku i šta suštinski SAD ovim poručuju Rusiji, ali i Srbiji? Može li, ipak, doći do „razmene gostiju“?
Vojni komentator „Politike“ i saradnik „Sputnjika“ Miroslav Lazanski podseća da su Amerikanci nedavno posetili Niš. On smatra da je izjava američkog zvaničnika zapravo još jedan pokušaj Amerikanaca da od humanitarnog centra „naprave“ vojnu bazu. To je nemoguće porediti, jer „Bondstil“ je čista vojna baza, a humanitarni centar u Nišu čak nema ni ogradu. Oni ovim žele da dovedu u zabludu i našu javnost, kaže Lazanski za „Sputnjik“.
„Ova priča je pokušaj spinovanja kako je to jednako — eto, mi otvaramo ’Bondstil‘, a vi nama otvorite Niš. Pa bili ste, gospodo Amerikanci, u Nišu, videli ste sve što je trebalo da vidite, sve vam je pokazano. Ovo je jedan vrlo suptilan spin koji je pušten da bi se narod navukao na tu priču, eto, ruska je vojna baza u Nišu, a evo i ’Bondstila‘. Nije to isto“, kaže Lazanski.
Direktorka Centra za proučavanje savremene balkanske krize Jelena Guskova podseća da Rusija nema vojnu bazu na Balkanu i da dosad nije imala takve aspiracije. Treba razmišljati o cilju ovakve izjave američkog zvaničnika, ali ne treba zaboraviti da je možda u suštini ove retorike strah, kaže Guskova za Sputnjik.
„Mislim da se ovde radi o pritiscima iz SAD, jer se oni plaše da humanitarni centar može da preraste u vojnu bazu. Ali Amerikanci očigledno polaze od sebe i sopstvene prakse. Rusija se ne bavi takvim lukavstvima. Ako Moskva kaže da je to baza Ministarstva za vanredne situacije, to je tako, i tako će ostati. Ukoliko bi Rusija želela da izgradi vojne baze, ona će to otvoreno reći i neće tražiti dozvolu od SAD“, kaže Guskova.
Ona takođe smatra da se u ovom slučaju poredi neuporedivo, jer „Bondstil“ jeste prava vojna baza. „To mesto ima i svoju vojnu bolnicu, pistu, postoje tenkodromi, sve što je potrebno vojsci, a ne humanitarnim radnicima“, kaže Guskova.
„Sve navedeno ide u prilog tome da je ’Bondstil‘ izgrađen kako bi američke snage tamo dugo ostale, i očigledno sa jasnim vojnim ciljevima. U centru u Nišu se nalazi mali odred ruskih humanitaraca, a u ’Bondstilu‘ američka vojska. Zato, ako Amerikanci žele da ponovo posete Centar, mislim da Rusi ne bi imali ništa protiv, jer oni tamo ništa ne skrivaju i ne bave se ’zakulisnim radnjama‘“, kaže Guskova.
Ona dodaje da je druga stvar što srpska vlada odugovlači sa potpisivanjem pravnih dokumenata koji bi regulisali prisustvo ove baze u Nišu, odnosno diplomatski status zaposlenih.
Američka politika dvostrukih aršina i prava jačeg demonstrirana je i u delu izjave Karpertnera o ruskom prisustvu na Balkanu, koje je, prema njegovim rečima, „sasvim normalno i savršeno prihvatljivo“. Međutim, „ruske vlasti, a naročito obaveštajna služba, pokušavaju da šire uticaj na region“, kaže ovaj zvaničnik i podseća na dešavanja u Crnoj Gori tokom izbornog dana, aludirajući na učešće Rusije u takozvanom državnom udaru.
Miroslav Lazanski smatra da reakcije na ovakve tvrdnje izostaju jer Srbija ne želi da bude poligon, mesto gde će se Amerikanci i Rusi svađati. Ne u Srbiji i ne preko Srbije, a izjave o navodnom mešanju Rusije u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori su „seljačke priče“, koje nije vredno komentarisati. „Da li je rusko prisustvo na Balkanu legalno? Pa naravno da jeste“, kaže naš sagovornik.
„Hajde da postavimo pitanje da li je uticaj Amerike i njegovo širenje nešto što je prihvatljivo, a širenje uticaja Rusije nije. Znači, Amerika ima pravo da ima uticaj na Balkanu, a Rusija nema. Pa, izvinite, po kojem to pravu. Ono što mi nastojimo kao Srbija jeste da se maknemo ispod njihovog sukoba i da ne budemo mesto gde će oni udarati jedni na druge, a mi da stradamo. Moramo da vodimo vrlo pažljivo politiku“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On dodaje da bismo, ako bismo hteli apotekarski da vagamo, videli da Amerika ima deset puta veće mogućnosti, pre svega kroz uticaj medija. „Imaju nekoliko novina koje su u rukama zapadnog kapitala, nekoliko televizija koje su u rukama zapadnog kapitala, a niko Amerikancima ne kaže — vi imate ovo, a mi samo ovo“, podseća Lazanski.
„Čak i ako gledate kroz broj vojnih aktivnosti sa NATO-om i sa Rusijom, videćete da je disproporcija prisutna. Sa Amerikancima i NATO-om ima mnogo više vojnih vežbi nego sa ruskom stranom. Dakle, Amerikancima jednostavno smeta bilo kakva vrsta ruske prisutnosti ovde. Sledeća je stepenica da nam broje susrete popova, predstavnika Ruske i Srpske pravoslavne crkve. I to će verovatno jednog dana da im smeta“, zaključuje Lazanski.
Predstavnici američke ambasade posetili su letos, na poziv domaćina, Rusko-srpski humanitarni centar i posle tri dana se oglasili rečenicom da „nisu videli ništa što ukazuje na to da Rusima u Nišu treba diplomatski status“.
Stavljajući sebe u nadređeni položaj, zaboravili su da kažu da bazu Humanitarnog centra nije posetio humanitarni radnik, već pomoćnik američkog vojnog izaslanika, koji je u njemu mogao da vidi i snimi — baš sve.
