Nedavno ste izjavili da je politika postala deo sporta. Šta ste imali na umu? Gde ste videli dokaze za to?
— U Seulu mi je jedan od vaših dopisnika rekao: „U sportu uvek postoji politika“, na šta sam odgovorio: „Politika kao faktor prisutna je u svačijem životu“. Od toga što ja u subotu idem da igram golf politika se neće zaustaviti u jedan sat posle podne i nastaviti tek posle pet uveče kada završim sa igrom. Politika igra vodeću ulogu u životu svake osobe, tako da na ovaj ili onaj način dodiruje praktično sve oblasti aktivnosti, uključujući i sport. To sam mislio bez ulaženja u detalje trenutne političke situacije.
U ovom trenutku prekinuta je istraga protiv 95 od 96 ruskih sportista navedenih u Maklarenovom izveštaju. Na osnovu podataka ovog dokumenta, Rusima je zabranjeno učešće na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Međutim, nikle su brojne sumnji u vezi sa samim izveštajem i vođenjem istrage. Da li je onda bilo fer da lišite ruske sportiste prava na takmičenje?
— U jedno pitanje ste stavili skoro šest. Odgovoriću o 95 sportista. Oni nisu proglašeni krivim i nisu oslobođeni kazne. Samo je zaključeno da na sajtu EDP-a (Evidentiary Disclosure Package — Paket za obelodanjivanje dokaza) sa podacima istrage nije pruženo dovoljno dokaza o kršenju antidoping pravila. Glavnu ulogu u donošenju odluke o nedozvoljavanju učestvovanja na takmičenjima igraju međunarodne sportske federacije. Ako ponovo otvore ove slučajeve — ništa, imamo pravo na dalje žalbe. Ali sa prvobitnim izjavama se slažemo.
Odluku o suspendovanju sportista sa Olimpijade u Rio de Žaneiru donosile su međunarodne sportske federacije koje se u ovim stvarima mogu voditi sopstvenim pravilima. Na primer, zabrana učestvovanja na Olimpijskim igrama 2016. godine ticala se svih ruskih atletičara i samo nekoliko veslača. To jest, mere reagovanja u različitim slučajevima nisu bile jednako teške.
Ako se ipak pokaže da u izveštaju Maklarena postoje nedostaci, jer su upravo na osnovu njega donete odluke o suspendovanju sportista sa Olimpijade u Rio de Žaneiru koji su čitavog života išli ka tome, onda u tom slučaju koliko su poštena bila ova rešenja?
— Vi krivite Maklarena za mere koje su preduzimale međunarodne sportske federacije. Što se tiče 95 slučajeva koje ste spomenuli, očigledno je da su federacije pažljivo proučile situaciju. Što se tiče odluke o zabrani za sportiste da učestvuju na Olimpijadi u Rio de Žaneiru, ona je doneta na osnovu aktuelnih antidoping pravila koja su mogle da se razlikuju u svakoj pojedinačnoj sportskoj federaciji. Pod tim sam podrazumevao nejednakom težinom.
Međunarodna veslačka federacija može da ima svoja pravila, Međunarodna federacija dizača tegova ima svoja, a Međunarodna federacija kombinovanog borbenog stila ima svoja. Zbog toga su mere reagovanja bile drugačije.
Maklarenov zadatak bio je da se utvrdi da li je došlo do zavere na zvaničnom nivou, što je on zapravo i učinio. Nije mu zatraženo da dostavi detaljan izveštaj o kršenjima antidoping pravila. Ako se ovi dokazi naknadno pronađu, međunarodnim sportskim federacijama će biti mnogo lakše da odluče o restriktivnim merama protiv pojedinačnih sportista.
Nedavno je Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) produžila zabranu učešća ruskih sportista na međunarodnim takmičenjima. Kako procenjujete ovu odluku?
— IAAF i Međunarodni paraolimpijski komitet (MPK) razvili su planove za vraćanje prava sportistima za učešće na takmičenjima. U oba slučaja obavezan uslov je usklađenost ruske antidoping agencije (RUSADA) sa međunarodnim pravilima. Konkretni koraci u ovom pravcu već su preduzeti, stoga sa velikim entuzijazmom radimo na usklađivanju rada RUSADE sa pravilima VADE.
Da li je moguće vratiti prava RUSADE ako Rusija odbije da prizna postojanje sistema državne podrške za doping?
— U ovom trenutku ne.
U tom slučaju, kada će se to dogoditi?
— Redovno radim sa predstavnicima ruske strane na rešavanju ovog pitanja, ali za sada nismo uspeli.
Zašto?
— Zato što nastavljaju da uveravaju da nema nikakve državne podrške za upotrebu dopinga u zemlji, ali većina raspoloživih podataka ukazuje ili nagoveštava da to nije tako.
Ali nagoveštaji nisu dokaz?
— Treba nam više vremena.
