Haški tribunal trebalo bi u sredu da donese pravosnažnu odluku u slučaju „Prlić“, pošto je u maju 2013. osudio šestoricu bosanskohercegovačkih Hrvata (Bruna Stojića, Slobodana Praljka i Milivoja Petkovića — na po 20 godina, Valentina Ćorića — na 16 godina, Berislava Pušića — 10 godina, a predsednika vlade „Herceg Bosne“ Jadranka Prlića — na 25 godina) zbog zločina nad Bošnjacima tokom rata u BiH osmišljenih u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.
Hrvatski Centar za suočavanje s prošlošću „Dokumenta“ optužio je predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović za neodgovornost zbog poruke organizatorima promocije knjige o Slobodanu Praljku, ocenjujući da je time demonstrirala nedopustiv pritisak na rad Haškog suda.
Rušenje nacionalnog narativa?
Naime, predsednica Hrvatske je tom prilikom izjavila da se „nada pravednoj sudskoj presudi i njegovom oslobađanju, kao i oslobađanju drugih hrvatskih boraca“, pa „Dokumenta“ smatraju da Kolinda Grabar Kitarović tom porukom demonstrira nedopustiv pritisak na rad suda pred objavljivanje pravosnažne presude. Jer je, kako navode, „svaka presuda osim oslobađajuće unapred proglašena nepravednom“.
„Naravno da se Hrvatska s pravom boji da će Žalbeno veće Tribunala, koje izriče konačnu presudu u ovom slučaju, potvrditi prvostepenu presudu u kojoj se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata pominju i ratni predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i ministar odbrane u Vladi Hrvatske Gojko Šušak, koji su obojica pokojni. Ako bude potvrđena prvostepena presuda, to će veliki problem napraviti Hrvatskoj jer će se onda tretirati da je ta država izvršila agresiju devedesetih na područje BiH, odnosno, kako se tada zvala, Herceg-Bosne“, napominje za Sputnjik Savo Štrbac iz dokumentacionog centra „Veritas“.
Hrvatska se, konstatuje Štrbac, diči i ponosi i na kraju krajeva počiva na „svetom domovinskom odbrambenom ratu“ jer su se, kako oni kažu, branili od agresije Srbije i Crne Gore, JNA, dobrovoljačkih jedinica iz BiH i jednog dela pobunjenih Srba.
„Sada, ako bude potvrđena ova prvostepena presuda o udruženom zločinačkom poduhvatu, onda će i Hrvatska biti agresor na drugu državu. To vrlo dobro zna i njihova predsednica Kolinda Grabar Kitarović, a njihovi analitičari idu toliko daleko da kažu da će izgleda jedino Hrvatska prema presudi Haškog tribunala biti agresor, jer Srbija, s obzirom na to da je Slobodan Milošević umro pre izricanja prvostepene presude, nije označena ni u jednoj dosadašnjoj presudi da su njeni čelnici bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata, iako je bilo takvih kvalifikacija u optužnicama“, sugeriše Štrbac za Sputnjik.
Dakle, dodaje direktor „Veritasa“, može se reći da Grabar Kitarovićeva „napada“ problem jer je predsednica suverene države-članice EU, UN, i njena reč ima određenu težinu.
Kolinda napada problem unapred
„To su dobro uočili ovi iz ’Dokumenta‘, i s pravom prigovaraju. S druge strane, Hrvati imaju iskustva sa haškom presudom generalima Gotovini i Markaču, kojima je Tribunal 2011. izrekao presudu takođe za udruženi zločinački poduhvat na čijem čelu je bio Franjo Tuđman, a čiji je cilj bio prisilno i trajno isterivanje Srba sa područja Krajine. Ta presuda je poništena u Žalbenom veću“, naglašava Štrbac.
Predsedavajući sudija Teodor Meron jer od svojih kolega sudija iz haškog tribunala optužen da je vršio pritisak na sudije, podseća Štrbac, tako da je ta presuda doneta preglasavanjem jer su trojica od petorice sudija glasali za oslobađanje, a dvojica da su krivi i da ostane prvostepena presuda o udruženom zločinačkom poduhvatu.
„Hrvatska država je mnogo para uložila u lobiranje u tom žalbenom postupku, pa su se tu javila razna lobistička udruženja iz Kanade, Amerike i Velike Britanije koji su uveliko doprineli da se ta prvostepena korektna presuda za nas Srbe, poništi na višem nivou“, kaže Štrbac.
Da je ta presuda bila potvrđena, rezonuje on, danas bi bila mnogo drugačija situacija u Hrvatskoj — verujem da ne bi bila ni primljena u EU i da bi Srbi ostvarili svoja oduzeta i stečena prava i da bi njihov povratak bio mnogo uspešniji.
„Sad kad povučemo paralelu između te dve presude, onda Hrvati dobro znaju šta očekuje Hrvatsku ako ostane prvostepena presuda u slučaju Herceg-Bosne. I tu Kolinda, kao predsednica koja ima određeni uticaj u svetskim krugovima jer je svojevremeno bila i u NATO-u, vrši svojevrsni pritisak na sudije, a sudije su, što kažu, ljudi od krvi i mesa i podložni su raznim uticajima, da ne kažem i primanjima mita“, podvlači Štrbac.
Kakva će biti presuda za nedelju dana, Štrbac ne može sa sigurnošću da predvidi.
„Da su Srbi žrtve, onda bih već sad mogao da tvrdim da će presuda biti poništena. Pošto su žrtve Bošnjaci, nekako, moja procena je 50-50. Pola da će biti potvrđena prvostepena presuda upravo zbog žrtava, a pola da će biti poništena zato što Hrvati imaju jake prijatelje u svetu i što ulažu mnogo, mnogo para u lobiranje“, zaključuje Štrbac.
