Ankara je saopštila da je, pre svega, bilo reči o tome da se prekine isporučivanje oružja kurdskim Odredima narodne samoodbrane. Sjedinjene Američke Države su ranije Kurde smatrale svojim saveznicima na Bliskom istoku.
„Tramp je potvrdio privrženost strateškom partnerstvu SAD i Turske, pre svega u borbi protiv terorizma u svim njegovim formama i u učvršćivanju regionalne stabilnosti. Predsednik je, takođe, informisao Erdogana o predstojećim korekcijama vojne podrške partnerima u Siriji“, saopštila je administracija Bele kuće.
Sam Donald Tramp ranije je pisao na Tviteru da planira da razgovara sa turskim kolegom o „smirivanju zbrke“ koju je „nasledio na Bliskom istoku“.
Korak u stranu
Bez obzira na to što Bela kuća nije precizirala šta konkretno podrazumeva taj dogovor, Ankara je već objavila da je Tramp obećao da će odustati od podrške kurdskim formacijama Odreda narodne samoodbrane.
Turske vlasti smatraju ih borbenim krilom Radničke partije Kurdistana, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.
Eksperti navode da se, ukoliko je američki lider zaista dao Ankari takvo obećanje, to ozbiljno razlikuje od strategije u Siriji koju je odabrala prethodna administracija.
Tokom svoje predizborne kampanje Donald Tramp je govorio da Kurde smatra maltene najbližim saveznicima SAD.
„Moramo da iskoristimo Kurde. Treba da ih naoružamo. Oni su dokazali da su odlični borci i verni saveznici. Moramo sa njima da sarađujemo još bliže nego ranije“, govorio je Tramp u februaru prošle godine.
U susret Turskoj
Obećavši Erdoganu da će odustati od podrške sirijskim Kurdima, Tramp je pokušao da sredi odnose s Ankarom, koji u poslednje vreme nisu baš najbolji, navodi pisac i istoričar Džerald Horn i dodaje da to nije prvi slučaj da Amerika izneverava Kurde.
„Ako sporazum sa Kurdima bude ipak narušen, to neće biti prvi put da ih je Vašington izneverio. Ipak, treba pogledati situaciju u celini. Ni za koga nije tajna da se odnosi Vašingtona i Ankare u poslednje vreme kreću nizbrdo. Očigledno je da Tramp i Erdogan ne mogu da nađu zajednički jezik, posebno ako se ima u vidu to da Ankara nikako ne može da postigne da joj Vašington isporuči glavnog političkog oponenta Fetulaha Gulena. Ovaj dogovor je pokušaj da se poprave odnosi“, rekao je Horn.
Napetost između Ankare i Vašingtona, kao i težnju američkog lidera da tu napetost oslabi, naglašava i ekspert Američko-kurdskog informacionog centra Kani Hulam.
On je podsetio da su obe strane obustavile međusobno izdavanje viza građanima.
„I dalje traje vizna kriza. Amerikanci su privremeno obustavili mogućnost da Turci posećuju SAD. Tramp želi bolje odnose s Ankarom, ali kriza još nije razrešena“, izjavio je Hulam.
Sastanak u Sočiju
Eksperti se slažu da je korak Vašingtona u susret Ankari podstaknut nedavnim susretom u Sočiju, na kojem su bili lideri Rusije, Irana i Turske.
„Promena Trampovog pogleda pokazuje šta se zaista događa u Siriji, uključujući propast spoljne politike SAD. U SAD je aktivno razmatran sastanak u Sočiju, koji su održali predsednici Turske, Irana i Rusije. U vezi s tim smatram da se može pretpostaviti da je taj sastanak, koji je nesumnjivo doprineo napretku razrešavanja sirijske krize, i doveo do Trampovog poziva Erdoganu“, naveo je Horn.
Ruski napori da se reši kriza u Siriji mogli bi da budu i katalizator dejstava SAD na Bliskom istoku, smatra američki novinar Rik Sterling, član Pokreta solidarnosti sa Sirijom.
„Nadam se da će SAD ipak osvestiti da je neophodno da poštuju međunarodne zahteve, i da će, u skladu sa zahtevom Damaska, povući svoje snage iz Sirije, koje su tamo nelegalno“, izjavio je on.
Ekspert pretpostavlja da za Kurde promena stava Vašingtona nije veliko iznenađenje.
„Kurde su i ranije, u više navrata, izneverili. Mislim da oni neće biti posebno iznenađeni današnjim vestima. Verovatno su već razmatrali rezervni plan u slučaju da SAD odustanu od njih. Mislim da u vezi s tim mogu da preispitaju svoje odnose i da počnu da sarađuju sa sirijskim vlastima“, zaključio je on.
Pregovori Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana i Hasana Rohanija održani su u Sočiju 22. novembra. Na sastanku je podržana inicijativa o sazivanju svesirijskog foruma — Kongresa nacionalnog dijaloga Sirije i naglašeno je da se moraju očuvati suverenitet i jedinstvo Sirije. Dogovorena je i dalja saradnja u borbi protiv terorizma.
