Nakon samita u Sočiju, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nije isključio mogućnost budućih kontakata sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom o borbi protiv snaga samoodbrane sirijskih Kurda, koje Ankara smatra teroristima, prenosi list „Hurijet“.
Ova izjava turskog lidera, koji je do juče insistirao na tome da Asad ode sa vlasti, otvara pitanje — da li će sirijski Kurdi postati zajednički imenitelj buduće saradnje turskih i sirijskih vlasti?
Za Nemanju Starovića, istoričara i dobrog poznavaoca prilika na Bliskom istoku, Erdoganova izjava nije iznenađenje. On podseća da je do promene u turskoj politici zapravo došlo pre gotovo godinu i po dana.
„Još sa odlaskom Ahmeta Davutoglua sa mesta premijera 2016. godine moglo se nazreti da će se turska politika, koja je bila oličena u rečenici „Asad mora da ode“, biti napuštena. Do te promene konačno je i došlo nakon neuspelog vojnog puča u Turskoj prošle godine, jer od tada Ankara polako menja svoju geopolitičku orijentaciju i sve više insistira na suverenom vođenju svoje spoljne politike i, ako ništa drugo, na barem jednakoj saradnji kako sa evroazijskim tako i sa evroatlantskim korpusom“, objašnjava Starović.
Kako kaže, s obzirom na to da se građanski rat u Siriji polako bliži kraju, bar u delu koji se tiče borbe protiv DAEŠ-a, polako se stvara jedna nova, političko-bezbednosna arhitektura vezana za Siriju i njeno najbliže okruženje.
„Sasvim je sigurno da će novo uređenje Sirije podrazumevati gotovo apsolutnu suverenost Damaska nad čitavom teritorijom, a kada pogledamo tu novu arhitekturu koja se stvara, izgleda da bi negde najveći gubitnici mogli biti Kurdi na severu Sirije. Oni su računali sa tim da će nakon završetka oružanih sukoba u Siriji oni izaći kao entitet koji će imati visok stepen autonomije, ako ne čak i status federalne jedinice. Međutim, kako sada stvari stoje, sve ide ka tome da će njihova autonomija biti veoma ograničena, ako je uopšte i bude, s obzirom na to da Turska uspeva da ostvari svoj prevashodni cilj, odnosno da ne dozvoli formiranje jednog entiteta na svojim južnim granicama koji će biti pod kontrolom saveznika terorističke Radničke partije Kurdistana“, ukazuje Starović.
Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko godina nije bilo ozbiljnijih oružanih sukoba između snaga lojalnih Bašaru el Asadu i Kurda na severu Sirije, jer ih je do sada ujedinjavala neka vrsta zajedničke borbe protiv DAEŠ-a.
„Međutim, sada kada se DAEŠ-u faktički bliži kraj, jedno od mogućih novih žarišta na Bliskom istoku jesu upravo teritorije pod kontrolom Kurda, kako one na severu Sirije, tako i na severoistoku Iraka. Ukoliko dođe do neke vrste eskalacije i sukoba između snaga lojalnih Asadovom režimu i sirijskih Kurda, to će se svakako desiti uz blagoslov, a verovatno i uz aktivno učešće turske armije. Zasad ipak mislim da još uvek ima potencijala da se čitav taj konflikt reši na jednom političkom i diplomatskom nivou, ali u svakom slučaju sada, sa definitivnim krahom DAEŠ-a, ne treba isključiti mogućnost vojnog konflikta na severu Sirije“, upozorava Starović.
On dodaje da u svemu naravno treba biti oprezan, s obzirom na to da sirijski Kurdi predstavljaju ključne saveznike SAD. Sličnog stava je i Viktor Nadejin Rajevski, ruski turkolog koji za Sputnjik kaže da je za Erdogana najvažnije da ne dopusti nikakvu kurdsku nezavisnost.
„On je čak i protiv kurdske autonomije, pa je teško proceniti koliko će intenzivno vršiti pritisak kako bi sproveo svoje težnje povodom kurdskog pitanja. Situacija na terenu zaista nije jednostavna. Postoje četiri kurdska kantona, a najveći među njima je Rožava na severoistoku Sirije, gde se nalaze američke baze. Upravo ti delovi kurdskih takozvanih demokratskih snaga su učestvovali u ofanzivi na Raku i Dejr el Zor. Ali specifičnost je ovde u tome što uopšte nema homogenosti, počevši od samih Kurda. Tu je i nekoliko arapskih sunitskih odreda, tu su i hrišćanski odredi, pa čak i Jezidi. Uopšteno govoreći, tamo ima mnogo onih koji utiču na stanje stvari na terenu. Da ne govorim da su prisutni i marksističko orijentisani komunisti sa svojim borbenim odredom, i sve njih sada podržavaju Amerikanci“, objašnjava Rajevski.
On upozorava da Amerikanci nemaju nameru da tek tako odustanu od Kurdistana. Iako su, kaže, iračke Kurde praktično izdali, SAD ne nameravaju da ostave na cedilu sirijske Kurde.
„Oni tamo imaju ozbiljne vojne snage, baze i već neko vreme snabdevaju Kurde značajnim količinama oružja. Amerikanci u ovom slučaju računaju na Kurde i snage narodne samoodbrane, pa ispada da će Erdogan morati najpre da pregovara sa svojim „saveznicima“ iz NATO-a. Pitanje je koliko će turski lider moći da održi svoje pozicije, mada ovde je sada sve stvar pregovora i „cenkanja“, a to na Bliskom istoku umeju dobro da rade“, primećuje Rajevski.
