Činjenica da su dve države povukle priznanje nezavisnosti Kosova u kratkom roku ne ide na ruku Prištini, ni u diplomatskom smislu, a još manje na terenu. Prema rečima našeg sagovornika Darka Dimitrijevića, inače i člana tima za zajednice pri kabinetu tzv. predsednika Kosova, ističe da je albansko društvo sve više apatično, kao i da mnogo manje veruju u „nezavisno“ Kosovo nego što je to bilo pre nekoliko godina.
Ako ovome dodamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio da očekuje da će broj zemalja koje su priznale Kosovo sa 114 pasti na ispod 100 zemalja, onda nije teško zamisliti da će se ostvariti Dimitrijevićeve prognoze da bi Kosovo moglo da se — „zatalasa“.
„Veoma je moguće da u narednom periodu imamo i proteste građana, jer sve tapka u mestu. Nema novih priznanja poslednjih godina, a sa druge strane imamo povlačenja priznanja, što stvara opšti utisak da se ta ’nezavisnost‘ nekako manje vrednuje sada, nego recimo 2009. godine“, kaže naš sagovornik.
On napominje da ovakve stvari i politički utiču na status Kosova u međunarodnim tokovima i da je to jedan od razloga zbog čega Priština insistira da se Amerika uključi u pregovore.
Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama, dodaje da je pravno nebitno koliko je država priznalo Kosovo, jer bez odluke Saveta Bezbednosti ne može da postane član UN.
„Bez kvalifikovane većine i SB nema ništa! Ovo malo jeste iznenađujuće sa povlačenjem priznanja, jer to nije uobičajena praksa, ali to politički smanjuje ugled i poziciju Kosova i protagonista njihove nezavisnosti“, objašnjava Jevremović.
Povlačenje priznanja, prema rečima Stefana Surlića sa Fakulteta političkih nauka, ima jaku simboličku poruku, jer ako broj priznanja Kosova padne ispod 100 država to bi značilo da više od polovine zemalja sveta ne priznaje nezavisnost Kosova.
„Upravo ta aktivnost jača poziciju Srbije pred najavljeni sporazum sa Prištinom kao uslov za dalje evropske integracije. Naravno, dva su scenarija moguća. Povlačenje priznanja mogu da smanje pritisak na Srbiju, jer jača argument da pet članica EU nisu priznale Kosovo, kao i da raste broj zemalja u svetu koje ne priznaju Kosovo. Sa druge strane, pojačana diplomatska aktivnost Srbije može da proizvede veći pritisak na Srbiju, onih koji tradicionalno podržavaju Kosovo, da prekine sa ovakvom diplomatskom praksom. Tačnije, da ne poziva druge države da povuku priznanje Kosova“, objašnjava Surlić.
U svakom slučaju, zaključuje on, bez obzira na ishod, poruka koju ovakvom diplomatskom aktivnošću Srbija jasno šalje jeste da, bez obzira što je nezavisnost Kosova proglašena još 2008. godine, što znači da će iduće godine biti 10 godina od tog čina, rešavanja konačnog pitanja statusa Kosova ne može da bude rešeno bez pristanka i saglasnosti Srbije.
Ranije je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da je, nakon što je Gvineja Bisao povukla priznanje Kosova, spisak od 114 zemalja koje su priznale Kosovo „šarena laža“.
