„Ovo je pokazatelj da taj proces (priznavanja) može da ide i u obrnutom smeru i zato je taj događaj značajan“, rekao je Dačić u emisiji „Upitnik“ na RTS-u.
On je ukazao na to da mnoge zemlje nisu u toku i ne ulaze u suštinu problema sa kojima se Srbija suočava kada je reč o Kosovu, te donose odluke pod određenim pritiscima i pod uticajem velikih sila „o kojima možda nekad dovoljno i ne prosude“.
Na pitanje da li slučaj Katalonije baca novo svetlo na dijalog Beograda i Prištine, Dačić kaže da „svakako da baca“.
„Ovo je sada nova činjenica. Do sada se samo govorilo o tome, a sad se stiglo u njihovo dvorište, mada je to sve na neki način naše dvorište“, rekao je ministar.
Dačić je naglasio da Kosovo nije imalo manjak autonomije niti demokratskih prava, već je čak imalo viši stepen autonomije, poput republike.
„Problem je nastao kada su oni hteli republiku“, ukazao je Dačić.
Upitan da li se katalonskim slučajem otvara nova mogućnost za scenarije poput onog koji je danas iznet u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu da bi Srbija trebalo da traži punu političku autonomiju za sever Kosova, Dačić napominje da prvo treba da se raspravlja o tome da li je Kosovo država ili ne, a onda da se priča o autonomiji „u okviru te države“.
Prema njegovim rečima, ako se kao argumentacija za samoopredeljenje koristi da je neka manjina negde zlostavljana, onda Srbi u Hrvatskoj odavno imaju pravo da naprave svoju državu.
Dačić je ponovio da Srbija podržava teritorijalni integritet i celovitost Španije, navodeći da između Katalonije i Kosova postoje mnoge razlike, ali je sličnost u tome što je u oba slučaja reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti.
„Katalonski narod nema svoju državu. Albanski narod ima svoju državu, a taj što govori o tome da je Kosovo ’sui generis‘, treba pre svega da se zamisli nad tim“, rekao je Dačić.
Ministar je upozorio da Katalonija može da gurne Evropu u haos.
„Prva haotična situacija će nastati između Belgije i Španije zbog (katalonskog lidera Karlesa) Pudždemona“, rekao je Dačić.
Na pitanje da li Španija može da završi kao SFRJ, profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković smatra da se to ne može dogoditi kada se pogledaju međunarodne okolnosti.
„Mislim da je sada situacija drugačija, radi se i o shvatanjima političara i stručnjaka da nema osnova za katalonsku nezavisnost“, rekao je Visković.
Kako je objasnio, samoopredeljenje se može izvršiti u dva slučaja, prvo ako se radi dogovoreno, čega u slučaju Katalonije nema, a drugo ako centralna vlast vrši torturu duže vreme i krši ljudska prava što takođe nije prisutno u slučaju Katalonije.
Visković stoga smatra da Katalonija ne može da dobije nezavisnost.
Profesor FPN-a je napomenuo da se secesije često izvode po principu odnosa snaga, a da je međunarodno pravo u drugom planu, te je zaključio da Katalonija očito nema podršku iz inostranstva i da je u nepovoljnom položaju.
Bivši ambasador Srbije u Španiji Trivo Inđić takođe ne smatra da se može praviti paralela između Španije i SFRJ i navodi da Katalonci žele samostalnost kao star narod.
„Naziv Katalonija stariji je od naziva Španac“, rekao je Inđić i podsetio da je jezik Katalonaca bio zabranjen za vreme Franciska Franka.
On je upozorio da bi drugi španski regioni mogli da se solidarišu sa Kataloncima i traže nezavisnost, navodeći kao primer Baskiju i Kanarska ostrva.
