Harding je uveren da se „Rusija umešala u predsedničke izbore u SAD 2016. godine kako bi pomogla Donaldu Trampu i on je zato zaista i pobedio“. Pre nekoliko dana je ovaj britanski novinar predstavio svoju knjigu pod nazivom „Izdaja“. Knjiga govori o „tajnim susretima, prljavom novcu i o tome kako je zapravo Rusija dovela Trampa u Belu kuću, iako on nikada nije trebalo da postane američki predsednik“.
Harding je četiri godine, počevši od 2007, radio kao dopisnik britanskog lista „Gardijan“ iz Moskve. Sve je bilo u redu, dok nije bio poslat kući, tačnije izbačen iz Rusije 2011. godine. Britanski novinar svoju knjigu bazira na dosijeu svog zemljaka, bivšeg obaveštajca Kristofera Stila, o navodnim odnosima Rusije i Trampa.
Sve kao u vreme KGB
Tokom prezentacije svoje knjige u Berlinu, Harding je izjavio da se „Rusija, kao država koja je inače neprijatelj Amerike, ozbiljno umešala u izbore u SAD kako bi pomogla Trampu, što je urodilo plodom, jer je on pobedio“.
U odgovoru na pitanje novinara Sputnjika, koji je prisustvovao prezentaciji, zašto je okarakterisao Rusiju kao neprijatelja, Harding je podsetio na svoje lično iskustvo četvorogodišnjeg boravka u Moskvi. Britanski novinar je takođe rekao da je za sve vreme koliko je on živeo u ruskoj prestonici mogao da čuje sa državnih televizijskih kanala da Moskva smatra Zapad svojim neprijateljem, a da se situacija samo pogoršala nakon ukrajinske krize.
„Sve to ide još od vremena KGB-a, još od SSSR-a, pa do 1991. godine. SAD su bile glavni neprijatelj, a tako je i ostalo. I danas u Rusiji zapravo koriste iste metode, samo su ih modernizovali i prilagodili Tviteru i Fejsbuku“, izjavio je Harding.
Interesantno je da sam Harding priznaje da je to što je Tramp zaista i bio izabran na mesto predsednika zapravo bilo veliko iznenađenje i za samu vlast u Moskvi.
Na konstataciju Sputnjika da je 2016. godine američki novinar Greg Palast došao do saznanja o velikim unutrašnjim manipulacijama na izborima u SAD, Harding je odgovorio da to nije njegova tema. Na isti način je reagovao na konstataciju da je 1996. godine bila izdvojena ogromna američka finansijska pomoć za kampanju koja je dovela do ponovnog izbora Jeljcina na mesto ruskog predsednika.
Planirana marketinška kampanja
Publicista, urednik onlajn portala „Nah den zajten“ i bivši poslanik Bundestaga Albreht Miler vidi Hardingovu knjigu i delove objavljene u nemačkom listu „Štern“ kao „dokaz da kampanje kao što je ova antiruska, pa i upotreba američkog predsednika u istom anturuskom kontekstu bila planirana do najsitnijih detalja“.
Miler za Sputnjik kaže i da je Harding upravo deo te marketinške akcije, a da je ova knjiga naručeni rad:
„Mogu o ovome da govorim i da sudim, jer sam i sam ranije učestvovao u sličnim kampanjama. U knjizi Britanca i u njegovim izjavama mogu se konstatovati sve metode manipulacije, kao na primer ponavljanje jednih te istih optužbi, preuveličavanje, poređenje sa aferom Votergejt“.
Živahno blebetanje novinara
„Ovde nema ničeg novog“, ovako je nemački politikolog Erhard Krome prokomentarisao Hardingove navode. Radi se o „živahnom blebetanju novinara, koji prosto vapi da se osveti za to što su ga izbacili iz Moskve“, kaže Krome.
„Ova otrovna kampanja na kojoj rade globalisti-intervencionisti, a posebno pristalice demokrata i porodice Klinton, to je već konstanta u američkoj politici. Oni žele da okrive druge za svoje neuspehe na izborima i žele da, ako je to moguće, otežaju promenu spoljnopolitičkog kursa. Za te svoje namere koriste svaku moguću priliku. Što manje imaju dokaza o navodnoj umešanosti Rusije, to su njihovi krici sve glasniji“, smatra nemački politikolog.
Mešanje Zapada u unutrašnje poslove Rusije
To što piše i govori Harding, to je „naprosto čudovišno, zato što je površno i potpuno providno“, konstatuje Miler.
„On laže“, ovako ocenjuje Miler optužbe britanskog novinara kada izjavljuje da Rusija u Zapadu stalno vidi neprijatelja.
Nemački publicista i bivši poslanik Bundestaga podseća da je tokom ’90-ih godina Zapad direktno krojio socijalnu, unutršnjepolitičku i ekonomsku organizaciju Rusije.
„O ovome je pisala Naomi Klajn u svojoj knjizi ’Strategija šoka‘. Ima li većeg dokaza za mešanje Zapada u ruska posla od činjenice da je Jeljcin bio izabran za ruskog predsednika 1996. godine“, zaključuje Miler.
