Prema materijalima obaveštajne službe, telefon sovjetske ambasade u Meksiku su u tom periodu prisluškivale američke specijalne službe. U dokumentima nema naznaka da je Osvald bio povezan sa Komitetom za državnu bezbednost ili KGB-om.
Američke vlasti, uz druge pretpostavke, razmatraju i verziju o „sovjetskom tragu“ u Kenedijevom ubistvu. Epizoda sa pojavljivanjem Osvalda u sovjetskoj ambasadi u Meksiku i ranije je opisana u literaturi — sovjetski vicekonzul Oleg Nečiporenko, koji je bio u kontaktu sa Osvaldom, govorio je da je budući ubica Kenedija tražio da mu se izda viza za Sovjetski Savez.
„Prema presretnutom razgovoru iz Meksika, Li Osvald je 28. septembra 1963. godine bio u sovjetskoj ambasadi i razgovarao sa konzulom Valerijem Kostikovom. O tome se saznalo kada je Osvald pozvao sovjetsku ambasadu 1. oktobra: na lošem ruskom jeziku se predstavio, saopštio o gorenavedenom sastanku i pitao čuvara koji se javio na poziv da li ima nešto novo ’o telegramu poslatom u Vašington‘. Čuvar je proverio i rekao Osvaldu da je zahtev poslat, ali da odgovor nije dobijen“, navodi se u dokumentima CIA.
U dokumentu se, pored toga, precizira da je Kostikov bio agent Komiteta državne bezbednosti.
„On je saradnik za operacije koje očigledno sponzoriše 13. uprava KGB-a, koja se bavi sabotažama i ubistvima“, navodi se u dokumentima.
CIA tvrdi i da su Kostikov i njegov kolega Oleg Brikin, koji je radio u Njujorku, sarađivali sa građaninom Nemačke vrbovanim u Evropi, koji je u tom trenutku živeo u američkoj državi Oklahoma.
„Nema ništa neobičnog u tome da agent KGB-a koji se nalazi na odgovornom zadatku ima tako otvorene kontakte sa Ambasadom SSSR-a. Ipak, mi imamo tajna sovjetska obaveštajna dokumenta koja opisuju doktrinu vojne obaveštajne službe. Ona pokazuju da veoma važni agenti mogu da održavaju sastanke u zvaničnim kancelarijama prikrivajući svoje prisustvo nekim javnim poslom… Takav kontakt u zvaničnom zdanju mogao je da bude posledica neopreznosti samog agenta“, navodi se u dokumentu. Iz teksta nije jasno da li je CIA smatrala agentom KGB-a samo konzula Kostikova ili i samog Osvalda.
SSSR ubistvo Kenedija smatrao zaverom
U drugom dokumentu CIA iz 1966. godine navodi se da je ubistvo Kenedija izazvalo šok u SSSR-u, i da su čak tim povodom zvonila crkvna zvona.
U dokumentima FBI od iste godine navodi se da je sovjetsko rukovodstvo smatralo atentat na američkog predsednika zaverom u koju je mogao da bude umešan i potpredsednik Lindon Džonson.
„Naš izvor je dodao da se u instrukcijama Moskve navodi da ’u ovom trenutku‘ KGB poseduje podatke koji navodno pokazuju da je predsednik Džonson odgovoran za ubistvo pokojnog predsednika Džona Kenedija. Sedište KGB-a je dalo na znanje da je zbog te informacije sovjetska vlada morala da dozna kakvi su bili lični odnosi Džonsona i porodice Kenedi, posebno predsednika Džonsona sa Robertom i Tedom Kenedijem (Džonovom braćom)“, navodi se u dokumentima FBI, koje je potpisao tadašnji direktor Edgar Huver.
Drugi izvor, koji se nalazio u SSSR-u, saopštio je FBI još 1963. godine da rukovodstvo Komunističke partije Sovjetskog Saveza smatra da je dobro organizovanu zaveru možda izvela „ultradesnica“ u SAD kako bi izazvala puč. Izgleda da su oni mislili da ubistvo nije izveo jedan čovek, već da je se radilo o pažljivo planiranoj kampanji u kojoj je učestvovalo nekoliko ljudi“, navodi se u dokumentu.
„Oni (rukovodstvo KP SSSR-a) su smatrali da su ti elementi (učesnici zavere) želeli da iskoriste ubistvo i odigraju na antikomunistička osećanja u SAD kako bi ih zatim iskoristili za prekid pregovora sa Sovjetskim Savezom, napad na Kubu i čak izazivanje rata. Zbog toga je SSSR odmah podigao stanje borbene gotovosti“, navodi se u izveštaju.
„Naš izvor je takođe izjavio da su se sovjetska zvanična lica bojala da bi u odsustvu lidera neki neodgovorni general u SAD mogao da lansira raketu prema SSSR-u. Osim toga, oni su verovali da su samo lude mogle da kao odgovorne za ubistvo vide leve snage, tj. Komunističku partiju SAD, posebno ako se uzme u obzir da je Komunistička partija bila meta progona ultradesnice za vreme podrške politici mirnog postojanja i razoružanja koju je vodila Kenedijeva administracija“, navodi se u materijalu.
