U članku koji je nedavno objavljen na portalu „Politiko“, poznati američki advokat i bliski rođak bivšeg predsednika Džona Kenedija, Robert Mlađi, naveo je da je američka vlada još 2000. godine donela odluku da svrgne sirijskog predsednika Bašara el Asada s vlasti zbog toga što je odbio da podrži projekat za izgradnju gasovoda kojim bi se katarski gas transportovao do Evrope.
CIA je, kaže Kenedi, plan o rušenju sirijske vlasti pokrenula nakon što je projekat gasovoda, čija se vrednost meri milijardama dolara, naišao na hladan prijem u Damasku. To se, kaže Kenedi, desilo mnogo pre Arapskog proleća u Siriji.
„Osnovna ideja bila je da se izgradi gasna veza kojom bi se Katar povezao sa Evropom, a gasovod bi išao preko teritorije Saudijske Arabije, Jordana, Sirije i Turske. Kenedi navodi da bi gasovod, da je napravljen, imao ogromne geopolitičke posledice — omogućio bi sunitskim kraljevstvima Persijskog zaliva dominaciju na svetskim gasnim tržištima i politički i ekonomski bi ojačao Katar, najbližeg saveznika SAD u arapskom svetu“, istakao je on u razgovoru s našim kolegama iz biroa Sputnjika u Vašingtonu.
Kako kaže, u čitavom lancu bi profitirala i Turska — od visokih tranzitnih taksi za gas — što sve nesumnjivo ukazuje na to da sirijski konflikt nije građanski rat i pobuna naroda zbog toga što želi demokratiju i više prava, kakvim ga Amerika predstavlja, već nasilna pobuna finansirana iz inostranstva, čija je jedina namena da jedan ogroman poslovni projekat postane realnost.
„Ako proučavamo istoriju američkih odnosa na Bliskom istoku, i ako obratimo pažnju na nasilne intervencije američke vojske u Siriji, Iraku, Saudijskoj Arabiji i Egiptu proteklih decenija, veoma jasna i rekao bih čak šokantna činjenica koje odmah postanete svesni, i koja neizbrisivo povezuje sve te obaveštajne i vojne ’poduhvate‘, jeste da je Vašington doživeo katastrofalan neuspeh svaki put kada je pokušao da negde ’uleti‘ na tako nasilan način“, kaže on.
Većina Amerikanaca je, prema njegovim rečima, potpuno nesvesna da američka vlada zapravo decenijama unazad radi na tome da svrgne s vlasti demokratski izabranu vladu u Siriji — a to je potpuno suprotno našoj spoljnoj politici i američkom sistemu vrednosti, ističe Kenedi Mlađi.
On napominje da je takvih pokušaja bilo više u novijoj istoriji, a da je svaki put kada bi pokušala da napadne, Amerika popila ozbiljan uzvratni udarac.
„Nakon što je Drugi svetski rat završen, sirijski narod je žarko želeo da uvede američki tip demokratije. Velika greška tadašnjeg predsednika Sirije, iz ugla Vašingtona, bila je to što je otvoreno bio protiv tada aktuelnog projekta izgradnje arapskog naftovoda. To je bio prevashodno američki energetski projekat, i zbog toga je CIA pokušala da ga svrgne s vlasti — ali je veoma neslavno prošla“, otkriva on.
On podseća da je šest godina kasnije Vašington opet pokušao isto, ali i da je taj pokušaj propao.
„Osude javnosti na Bliskom istoku išle su dotle da je čak došlo do ozbiljnih uličnih nemira, koji su od Sirije dosezali sve do Tunisa i Libije. Obični Amerikanci su ubeđeni da naša vlada nije s tim imala ništa — ali agenti CIA su tada čak pokušali da likvidiraju i načelnika sirijskog Generalštaba, tako što su potkupili pojedine pripadnike sirijske vojske. Međutim, taj im je ’eksplodirao u lice‘, i tadašnja sirijska vlada je proterala sve američke diplomate. To je bio prelomni trenutak — Sirija se tada zbližila sa Rusijom, odnosno sa tadašnjim Sovjetskim Savezom“, podseća on.
Sirija nije usamljen primer na Bliskom istoku, kaže Kenedi Mlađi — američko „obaveštajno mešanje“ u Iranu sredinom 20. veka dovelo je do jačanja islamskog fundamentalizma, a angažovanje tajnih službi Vašingtona u Iraku, kada je uz američku pomoć organizovana serija vojnih pučeva, na vlast je dovela Sadama Huseina.
„Kasnije je američka podrška njegovom režimu nastavljena i tokom iračko-iranskog rata, da bi se na kraju situacija preokrenula i on takođe stradao od ’američke ruke‘. Na veoma sličan način je i Muamer el Gadafi decenijama uspevao da održi političku stabilnost u Libiji“, kaže Kenedi Mlađi.
On podseća da je predsednik Džon Kenedi u svom čuvenom govoru iz 1956. godine rekao da Amerika nema šta da traži u arapskim zemljama, i da treba da dozvolimo Arapima da vladaju svojim teritorijama.
„Nemaju smisla nasilne intervencije, ne treba da šaljemo vojnike i oružje tamo, jer nam to nikada ništa dobro neće doneti“, poručio je Kenedi.
Prema njegovim rečima, sve to je veoma štetno za nacionalnu bezbednost kod kuće.
„A DAEŠ je jasno stavio do znanja da u stvari želi američki upad u bliskoistočne zemlje, jer će na taj način prikupiti veći broj boraca i imati opravdanje za svoje postojanje samoj Americi, a to svakako nije od velike pomoći ni narodima na Bliskom istoku kojima tobože pokušavamo da pomognemo. U tom regionu ima mnogo veoma loših diktatora, slažem se — ali mi ne znamo, kada ih ’srušimo‘ s vlasti, da li će ih naslediti neko bolji ili neko mnogo, mnogo gori. Do sada se uvek dešavalo ovo drugo“, podseća Kenedi.
On napominje da je američka spoljna politika napravila ogroman zaokret od pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, kada su u arapskom svetu, kako kaže, svuda gde je putovao sa svojim ocem sa oduševljenjem dočekivani američki lideri.
Danas je jasno da postoji ogromna razlika između međunarodnog liderstva i međunarodnog maltretiranja.
„Amerika je tada praktično bila moralni centar sveta — ima mnogo ljudi u Africi i Južnoj Americi koji su rođeni u to vreme, koji se iz poštovanja prema ubijenom američkom predsedniku zovu Kenedi… Ali nisam sreo nijedno dete, nijednog čoveka za poslednjih trideset godina koji se zove Regan ili Buš“, kaže Kenedi Mlađi za Sputnjik.
„Amerikanci nisu svesni da u svim međunarodnim istraživanjima na pitanje — koja je najagresivnija nacija na svetu, ogromna većina stanovnika ove planete daje samo jedan odgovor: Sjedinjene Američke Države“, kaže Kenedi Mlađi na kraju razgovora za Sputnjik.
