Od žalbenog postupka odbrana generala Mladića očekuje isto što i od prvostepenog postupka, kaže Lukić — da sud odbije optužnicu kao neosnovanu.
„Sama presuda sigurno broji preko dve-tri hiljade stranica i treba biti vrlo oprezan i pažljiv, podrobno proveriti i analizirati ono što je napisano i na kraju izvoditi zaključke i tražiti osnove kako ćemo da napadnemo prvostepenu presudu“, kaže Lukić.
Nikola Šainović na suđenje Ratku Mladiću gleda kao na proces koji traje 25 godina. Proces Mladiću, kaže Šainović, delimično je repriza segmenata koji su se čuli na drugim procesima srpskim političkim, vojnim i policijskim liderima jer je argumentacija ponavljana iz slučaja u slučaj. To treba uzeti u obzir kada se ocenjuje proces Ratku Mladiću, kaže Šainović.
Kada se govori o radu Haškog tribunala nulta tačka je izražavanje poštovanja prema žrtvama i saučešće njihovim porodicama, nastavlja Šainović, a potom treba govoriti o sistemu haške pravde jer tu se nalazi ključ za definisanje haškog procesa.
Presuda Ratku Mladiću sadrži sve što je već viđeno u presudama drugim visokim vojnim oficirima Vojske Republike Srpske, kaže Šainović.
„Ova je presuda je presuđena više puta u prethodnim postupcima i nosi sva ona pitanja koje su i ti postupci nosili, a ima u sebi i taj specifičan haški izum koji se zove udruženi zločinački poduhvat, koji omogućava da utisci i ocene često dominiraju nad materijalnim činjenicama“, kaže Šainović.
Kakav god bio Hag, on ipak sudi samo pojedincima, dodaje Šainović, sav teret pada na ljude kojima se sudi i ne treba dozvoliti sebi da se tema, kako kaže, emotivno proširuje na to da li se sudi srpskom narodu, Srbiji ili Republici Srpskoj.
„Treba da razdvajamo činjenice od emocija, od utisaka jer ne smeju utisci da preovladaju. I svakom prilikom moramo da kažemo da Hag sudi pojedincima. Ni u jednom od haških postupaka nema nijedne države, nema nijednog naroda. Nema ni Srbije, ni Republike Srpske, ni srpskog naroda“, kaže Šainović.
Jedan narod, kao što se diči svojim junacima, ne može ni da se odrekne krivice koja pripada pojedincima. Međutim, Ratko Mladić spada među najpopularnije ličnosti u narodu u Republici Srpskoj, kaže Kecmanović. Tu popularnost stekao je zahvaljujući velikoj ličnoj hrabrosti tokom rata. To treba imati u vidu kada se govori o ehu presude Mladiću u srpskom narodu.
Sa druge strane, važno je pitanje hoće li procesi pred Haškim tribunalom dovesti do katarze i pomirenja među narodima, naglašava Kecmanović.
„Iskustvo govori da je potpuno obrnuto. Na drugoj strani uvek se pojavljuje da je kazna nedovoljna. Uvek se očekuje da bude veća nego što jeste. Imali smo slučaj sa Momčilom Krajišnikom, koji je bio jedan od vodećih ljudi nacionalnog pokreta srpskog naroda u BiH, on je izdržao polovinu kazne i to je izazvalo oštre reakcije. Vremenske kazne, uopšte, nisu dovoljne za drugu stranu“, kaže Kecmanović.
Kako i da haški procesi dovedu do katarze kada je na optuženičkoj klupi samo jedna strana, pita se Kecmanović. Presuda Mladiću za Republiku Srpsku neće doneti kvalitativno novu situaciju, ali će produbiti već postojeće loše odnose u BiH, smatra on.