„Videli smo se sa Ratkom desetak minuta nakon presude. Pustili su majku i mene da uđemo kod njega, između ostalog i malo da bismo ga smirili — njemu je skočio pritisak. Videli ste sve. Otac je naravno ljut, ali dobro, on je ovo i očekivao.“
Ovako nam Darko Mladić, sin osuđenog srpskog generala Ratka Mladića opisuje za Sputnjik prve utiske i susret sa ocem neposredno po izricanju presude.
Kakvo je generalovo zdravstveno stanje sad? Postoji li opasnost da se dodatno pogorša zbog presude?
— Mislim da će se on trenutno primiriti. Ali bojimo se kako će se osećati sutra, prekosutra i narednih dana. Sve ovo je izazvalo veliko uzbuđenje kod njega. To su situacije koje mogu da mu ugroze život. Zbog toga smo i razmišljali da tražimo da uopšte ne prisustvuje izricanju presude. Onda je on sam odlučio da mora da prisustvuje, da ga ne bi neko optužio da izbegava… Naš glavni fokus sada je da mu sačuvamo zdravlje i da mu zaštitimo život jer, kao što ste videli, Veće ignoriše njegovo zdravstveno stanje toliko da govore da je normalno da ima pritisak 180… Hvala bogu, pa ove sudije nisu više nadležne, ali sad će biti jako bitno da mu što pre pružimo potrebno lečenje. Bojim se da, ako nam ne omoguće da ga lečimo kako treba, neće još dugo izdržati.
Kako ocenjujete presudu i verujete li u njenu promenu na osnovu žalbe?
— Nije bilo razloga da ova institucija sad, na kraju svog mandata, uradi bilo šta drugo osim onoga što je radila sve vreme. Ja sam već dao svoju ocenu o njihovoj pristrasnosti, o tome koliko u stvari vredi ova presuda sa stanovišta i pravnog i faktičkog. Iskreno rečeno, bojim se da postoji politički interes da ne dođe do revizije ove tužbe. Da ju je neko i napisao ovakvu, sa namerom za političku upotrebu. Ona pravno u ovom trenutku nema dejstvo, jer nije pravosnažna, ali mislim da je bila očigledna politička pozadina svega. Postojao je i napor da pročitaju taj rezime, čak i ako im Ratko tu umre.
Završava se rad Tribunala narednog meseca, da li je on doprineo pomirenju kao što su najavljivali da će da doprinese?
— Naravno da nije. Čak ni oni više ne prihvataju da je trebalo da im misija bude pomirenje. U Rezoluciji Ujedinjenih nacija kojom su formirani piše da je glavni zadatak pomirenje u regionu. Sad sami kažu da zadatak nikad nije bio pomirenje, nego privođenje ratnih kriminalaca pravdi, pritom, podvlačim, da su izvršili diskriminaciju žrtava. Ljudi koji su lično ubijali i odsecali glave Srbima su oslobođeni, njihovi komandanti nisu ni optuživani, a kamoli osuđeni. Tako pomirenje neće biti.
Danas smo mogli da primetimo ispred Tribunala veliki broj majki žrtava Srebrenice, udruženja ratnih veterana. Jedan Srbin je pokušao da prođe sa srpskom zastavom i njega su brutalno sprečili da to uradi, dok su svi ostali bili sa sa zastavama BiH…
— Bile su prisutne srpske žrtve, čak i u galeriji suda. Naši su bili i na pres-konferenciji. Došla je jedna žena koja je svedok ubistva 68 Srba u srpskom selu pored Srebrenice 1992. godine. Jednostavno, mi moramo da izađemo iz tog vrzinog kola koje može da se pretvori u krvavo kolo. Čini mi se da određeni krugovi koji donose ovakve presude imaju interes da kreiraju i dalje zapaljivu situaciju na Balkanu, jer još nemaju potreban nivo kontrole. Balkan može da bude bitan ne samo sam po sebi, nego i kao mogući „nož pod grlo“ Evropi.
Može li Rusija da nam pomogne u svemu tome?
— Naravno. Rusija i pomaže. Ja se nadam, između ostalog, da će nova snaga Rusije i njena uloga u ovome svemu i jasni stavovi Ministarstva inostranih poslova, doprineti boljoj kontroli rada mehanizma koji sad nastavlja ovaj rad.
Ministar Lavrov je otvoreno rekao šta misli i to je bilo nedvosmisleno. Imali smo jedan katastrofalan odnos prema ruskim garancijama koje su bile odbačene, ne ignorisane, nego odbačene, iako je ovo Veće prihvatalo i garancije Kosova koje nije ni članica Ujedinjenih nacija, a odbacuju se garancije zemlje koja je član Saveta bezbednosti i koja je formirala Ujedinjene nacije. Dakle, ova slika koju ste ovde mogli da vidite, čini mi se i hvala bogu da je — slika jednog prošlog vremena u kome je još mogla da se vidi ta dominacija sa Zapada u realnosti. Ja se nadam da će Kina, Rusija i slične zemlje koje su već videle šta se nama desilo i dobro razumele ovu lekciju, preduzeti mere da se uravnoteži situacija u svetu da bi ovaj katastrofalni niz konflikata nekako prestao i da se donese mir svetu, jer ovo dalje proizvođenje novih kriza i novih ratova neće dobro doneti svetu. Eto, ostaje da vidimo taj novi mehanizam za međunarodnu pravdu, na koji način će funkcionisati. Ovaj tribunal je formiran i u proceduralnom smislu i u smislu ljudskih resursa, u jednom periodu koji je davo iza nas. Dominacija jedne „supersile“ koja je kontrolisala sve i postavljala onako kako je ona smatrala da treba da se menja međunarodno pravo. Ja se nadam da nove međunarodne okolnosti koje se menjaju pred našim očima velikom brzinom će dovesti ipak do jednog objektivnijeg pristupa ovog novog tela sa kojim tek treba da se suočimo.
