Formiranje koalicione vlade Nemačke posle parlamentarnih izbora 24. septembra između konzervativaca aktuelne kancelarke Angele Merkel, Stranke slobodnih demokrata i stranke Zelenih, započeto još 18. oktobra, najverovatnije se neće desiti. Ne ulazeći previše u eventualni epilog međustranačkog „zemljotresa“ u Berlinu i ne ocenjujući da li je ovo i zaista politički kraj Angele Merkel, Sputnjik analizira kako bi Nemačka i EU izgledale bez nje i kakav bi bio odnos Nemačke i EU prema Srbiji.
Sva je prilika, konstatuje za Sputnjik docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Lazar Glišović, da Angela Merkel zaista i neće biti kancelarka, tako da to ne predstavlja samo neku hipotezu, već i vrlo izvesnu realnost. Jedina moguća koalicija za koju se činilo da će biti formirana je prema svemu sudeći, smatra Glišović, propala.
I najjači plaču
„I zaista, Angela Merkel ima još jedino mogućnost ili da ide na nove, ponovljene parlamentarne izbore ili da pokuša da formira manjinsku vladu. Čini se da to neće biti slučaj. Podsećanja radi, u modernoj nemačkoj političkoj istoriji do sada nije bilo slučaja da ponovo budu raspisani parlamentarni izbori, a takođe nakon izbora nikada nije formirana manjinska vlada, već je ona u samo nekoliko slučajeva formirana kad je izostala koaliciona podrška, do sada svega tri puta na saveznom nivou“, navodi Glišović.
Imajući sve navedeno u vidu, sugeriše taj docent, sva je prilika da Evropa ostaje bez Angele Merkel. To je, prema njegovom mišljenju, loša vest za Nemačku, imajući u vidu da je, prema mnogim parametrima, Nemačka daleko bolja, bogatija i snažnija država otkad je Angela Merkel preuzela kancelarsku funkciju.
Sa druge strane, rezonuje Glišović, čini se da je to još gora vest i po samu Evropu, odnosno EU, budući da Angela Merkel, osim što je i faktički lider te zajednice, imajući u vidu izuzetno slab autoritet predstavnika evropskih institucija, predstavlja i određeni kohezivni faktor današnje moderne EU i moderne Evrope i čini se da bi njenim odlaskom došlo do napuštanja politike koja je do sad vođena u EU.
To, svakako, ima i dalje posledice na Srbiju, ukazuje Glišović, koje ne bi morale biti nužno loše, ali svakako Srbija više ne bi mogla da se osloni na stare i proverene partnere kakva je upravo Angela Merkel.
Koga nema bez njega se može, pa bi se, prema mišljenju dugogodišnje dopisnice Tanjuga iz Nemačke Rade Lalić, ta narodna izreka mogla primeniti i na političare, ali je, dodaje ona, pitanje kako se može i kako bi se moglo bez Merkelove, odnosno kako bi izgledale i Evropska unija i Nemačka ukoliko bi ona otišla sa političke scene svoje zemlje. A njena zemlja je, podseća, centar moći i odlučivanja Evrope.
Da li bi Evropa posle Merkelove skrenula još više udesno, a nemačkim desničarima ojačala krila? To je, smatra Lalićeva, otvoreno pitanje i slutnja koje se mnogi pribojavaju ili kojoj se raduju, u zavisnosti od političke volje i raspoloženja.
Vladati razumom i „glavom naučnika“
O Merkelovoj i njenom stilu života bez javnih skandala i teških reči mnogo toga je već rečeno, konstatuje ta dopisnica, o njoj se skoro sve zna — i da nosi cipele broj 38, i da se odmara kao milioni Nemaca bez skupih jahti i bogatih prijatelja, i da kuva čorbu od krompira, i da sama plaća svoje račune, i nosi svoje kese iz kupovine.
Ovakav privatni život, ipak, ukazuje donekle i na stil njenog vladanja, a za nju se, napominje Lalićeva, kaže da kao retko koji političar razumom, ali i „glavom naučnika“ vlada Nemačkom i Evropskom unijom, pa bi odlaskom Merkelove i Evropska unija i Nemačka izgubile političara razuma, a razum je ono što je, naročito u ovo vreme finansijske i migrantske krize, potrebno i Evropi i Nemačkoj.
„Njenim odlaskom bi i Evropa i Nemačka izgubile, takođe, političara sa velikim međunarodnim ugledom, a takav je i potreban i Evropi i Nemačkoj. Merkelova je, naime, dobila američku medalju slobode, najviše civilno priznanje koje ima retko koji evropski političar, ona neguje dobre odnose sa Rusijom, uručena joj je i indijska nagradu za razumevanje, dobila je kineske pohvale, izraelsku naklonost i balkanske simpatije“, navodi Rada Lalić.
I upravo tu, kod balkanskih simpatija, moglo bi se, sugeriše Lalićeva za Sputnjik, i postaviti pitanje — šta bi odlazak Merkelove značio za balkanske narode, pre svega, za Srbiju?
Zaplakaće i Beograd, ako ode
Merkelova, naime, nije pokazivala javne simpatije prema Srbiji, ali jeste uvek diplomatskim rečima davala podršku Berlina Beogradu, dodaje Lalićeva, na putu ka Evropskoj uniji.
„Prvi koji je ’probio led‘ u odnosima sa Berlinom bio je srpski predsednik Aleksandar Vučić. U diplomatskoj ’borbi‘ za naklonost Berlina, u kojoj, izgleda, nema definitivnih pobeda i gde se kontakti uspostavljaju filigranskom tehnikom, a svaka personalna promena u vrhu države sa pažnjom prati, ostanak Merkelove u kancelarskoj fotelji bi za Beograd mogao biti politički pozitivan događaj“, smatra Rada Lalić.
Odlazak Merkelove bi mogao da dovede do određene prekompozicije, ali ako se polazi od činjenice da je osnova nemačke spoljne politike, kako kažu nemački analitičari, kontinuitet, ali i izvesna doza opreznosti i povlačenje poteza bez srljanja, onda bi se, zaključuje Lalićeva, podrška evropskoj perspektivi Srbije smela posmatrati kao politički nepromenljiva, čak i ako u Berlinu dođe do promena.
Čini se da bi odlaskom Merkelove osnovni nedostatak za Nemačku bio nedostatak evropskog duha, smatra Lazar Glišović, jer je Nemačka više evropska država zahvaljujući Angeli Merkel nego što bi to bila bez nje. Takođe, dodaje on, svakako da Nemačka ne bi i dalje uživala vodeću poziciju, odnosno poziciju najsnažnije države u EU bez Angele Merkel, jer je ona u kontinuitetu svoje vlasti u najjačoj državi obezbedila i legitimitet da se postavi kao lider EU.
Evropska politika bi bila u mnogim segmentima neodređena, predviđa dalje Glišović, i došlo bi do novog disbalansa između vodećih država EU i drugih takozvanih problematičnih država u ovom trenutku, a tu se pre svega misli na Poljsku i Mađarsku, a i pitanje je kako bi EU odgovorila novim izazovima koji se pre svega postavljaju u odnosima sa Ruskom Federacijom.
Odnos prema Srbiji bi, prema njegovim mišljenju, najviše zavisio od činjenice iz redova koje partije bi eventualno bio novi kancelar, odnosno kancelarka.
„Kad pogledamo proklamovane programe tamošnjih partija one se manje više zalažu za proširenje EU, s tim što se razlikuju po uslovima koje bi postavili Srbiji i vremenskom okviru pristupanja Srbije EU. Ono što Srbija ima kad je u pitanju Angela Merkel je izvesna sigurnost da će do ulaska Srbije u EU i doći i čini se da bi se to izgubilo ukoliko bi na vlast došao neko iz redova, recimo, liberala“, zaključuje Glišović.
