„Ovaj mehanizam se ponašao sramno, i umesto da pošalje svoje inspektore na mesto incidenta odakle su primili izveštaje o upotrebi hemijskih supstanci, zadovoljavao se video-snimcima koje su predale nevladine organizacije koje rade na terenu, a koje imaju veze sa ekstremistima, pa čak i sa teroristima“, naglasio je Lavrov.
Mandat Mehanizma istekao je 17. novembra. Rusija je 24. oktobra i 16. novembra blokirala američki nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN o produženju mandata misije Ujedinjenih nacija i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) o istrazi hemijskih napada u Siriji.
Kasnije je na glasanje stavljen ruski nacrt rezolucije o mehanizmu, čiji su koautori Kina i Bolivija, ali nije dobio potreban broj glasova. Nakon što Savet bezbednosti UN nije uspeo da prihvati nijedan od dokumenata, Japan je inicirao produženje rada Mehanizma na 30 dana. Konsultacije o japanskom nacrtu rezolucije počele su u petak ujutro, a uveče, šest sati pre roka, dokument je stavljen na glasanje. Za nacrt je glasalo 12 članica, ali je Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN stavila veto.
Izveštaj o incidentima u Han Šejhunu od 4. aprila 2017. godine i Um Hošeu 15. i 16. septembra 2016. godine predstavljen je Savetu bezbednosti UN 26. oktobra. Stručnjaci zajedničkog mehanizma zaključili su da je u prvom slučaju „Sirijska Arapska Republika odgovorna za upotrebu sarina“, a u drugom „DAEŠ odgovoran za korišćenje sumpornog iperita“.