Skandalozne vežbe NATO alijanse u Norveškoj tokom koje su Mustafa Kemal Ataturk i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bili „prikazani kao neprijatelji“, izazvale su burnu reakciju turskog lidera koji je povukao svoje vojnike sa manevara i poručio da „ne može biti takvog pakta, takve alijanse“.
Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg izvinio se Turskoj „zbog uvrede“, navodeći da je incident rezultat „poteza pojedinca“ i da ne odražava stav Alijanse.
Pada u oči da je Erdogan označen kao „meta“ NATO-a baš u trenutku kada sa Rusijom dogovara isporuku sistema S-400 i često se susreće sa ruskim predsednikom Putinom, pa se postavlja pitanje — da li je zaista reč o „potezu pojedinca“, ili je ovo svojevrsna poruka Alijanse Erdoganu zbog približavanja Rusiji?
Vojni analitičar Andrej Mlakar smatra da ovo što se dogodilo predstavlja klasično „podmetanje“, pre svega oficira iz redova norveške armije.
„Rekao bih da je reč o bezobrazluku, svojevrsnoj „pakosti“ koja je rezultirala dodatnom krizom u odnosima Turske i NATO-a, koji su inače već narušeni nakon puča u Turskoj prošle godine i povlačenja velikih vojnih efektiva iz baze Indžirlik. NATO je složena, birokratska organizacija, gde izgleda neki skriveni animoziteti izbijaju na videlo, jer treba imati na umu da u vojskama pojedinih severnoevropskih zemalja Saveza jača desničarski pokret“, kaže Mlakar.
Prema njegovim rečima, to je zabeleženo kako u nemačkoj vojsci, tako i u norveškoj, finskoj i švedskoj armiji.
„Dakle, pored jačanja rusofobije javlja se i to „desničarstvo“, odnosno otpor pa i mržnja prema drugim članicama NATO-a, odnosno vojnicima slovenskog porekla, ili maloazijskog — u ovom slučaju turskog. Takva dešavanja u okviru NATO-a, elementi fašizma, mržnje prema Muslimanima, posebno su osetljiva stvar, tim pre jer Turska već polako pravi iskorak van Alijanse, sklapajući vojni sporazum sa Rusijom o kupovini protivraketnog sistema S-400“, objašnjava Mlakar.
Kako kaže, situaciju u odnosima Saveza i Ankare dodatno komplikuje i činjenica da je većina oficira koji su učestvovali u puču protiv Erdogana radila u strukturama NATO-a. To, napominje Mlakar, turski lider nije zaboravio.
On podseća da ovo nije prvi put da se na NATO manevrima dešavaju incidenti. Umalo je došlo do tuče grčkih i turskih vojnika 2001. godine, a završilo se tako što su se Grci povukli sa vežbi.
Iako ističe da incident u Norveškoj predstavlja jak udarac za Alijansu, Mlakar dodaje da ne treba potpuno isključiti i mogućnost da pojedinci u okviru NATO-a imaju neki plan da ubrzaju izlazak Turske iz Saveza.
„Možda neko razmišlja — kada su već prekinuti pregovori EU i Turske, hajde da je eliminišemo i iz NATO-a, kako bi se stvorio neki čist odbrambeni savez, neka okosnica buduće evropske armije, u kojoj za zemlje poput Turske neće biti mesta“, kaže Mlakar ali dodaje da ne misli da je to zvaničan stav Alijanse.
Zato, napominje analitičar, zvaničnici NATO-a moraju da čiste „brljotine“ pojedinih oficira, jer je Turska i dalje vrlo značajan faktor u NATO-u, pre svega zbog Bliskog istoka i Crnomorskog regiona.
„Turska je druga najveća sila u Savezu i iako bi joj oni rado videli leđa, Ankara je suviše važna za Amerikance da bi tek tako slušali pojedine evropske zemlje i njihove ’desničare‘ koji izazivaju ovakve incidente. Ako bi se Turska približila Rusiji i izašla iz NATO-a, desno krilo Alijanse bilo bi ugroženo, pa će SAD učiniti sve da Ankaru zadrže u NATO-u“, zaključuje Mlakar za Sputnjik.
