Uz pomoć tehnologije, odnosno principa teorije velikih brojeva, banka analizira potrebe svakog pojedinačnog klijenta, odnosno investitora, i odabira individualno najprofitabilniji paket, odnosno bankarski proizvod. Komunikacija sa robotom-konsultantom se obavlja preko mobilne aplikacije. Minimalni ulog je 10.000 juana. Kamate variraju od 3,14 odsto do 14,59 odsto. Sve zavisi od toga na koliki rizik je pojedinačan klijent spreman.
To je ogroman korak napred i progres na kineskom bankarskom tržištu, gde je godinama i decenijama taj segment poslovanja bio sveden na ono što su nudile državne banke. Osim banaka, određenu vrstu zarade putem štednje počele su pre dvadesetak godina da nude različite sumnjive strukture, poput piramidalnih sistema zarade koji su nudili nerealno visoke zarade. Kasnije su čak i državne banke počele da nude slične usluge, ali je u oba slučaja minimalan ulog bio 50.000 juana, što je bila ogromna i nedostižna suma za obične građane.
Zatim su se na tržištu pre par godina pojavile tehnološke kompanije poput „Alibabe“, „Baidua“, „Tensenta“, koje su prve napravile bum na tržištu finansijskih usluga. Kompanija „Alibaba“ je, na primer, 2013. godine pokrenula virtuelni servis „Jue bao“.
U početku se klijentima jednostavno nudilo da upravljaju svojim sredstvima putem „elektronskog novčanika“. Zapravo, taj novac kojim bi pojedinci plaćali robe ili usluge se usmeravao u fondove novčanog tržišta, a kamata se nudila na međubankarskom tržištu. Za prvih 18 meseci rada servis je privukao 600 milijardi juana od 185 miliona deponenata. Najinteresantnije je da minimalna suma plaćanja može da bude samo jedan juan.
Te privlačne uslove kompanija je uspela da omogući i ponudi svojim klijentima, kao prvo na osnovu masovnosti, a kao drugo zahvaljujući upotrebi tehnologija veštačke inteligencije i teorije velikih brojeva, kaže za Sputnjik Bijen Jungcu, naučni saradnik Instituta finansijskih studija u okviru Kineskog narodnog univerziteta iz Pekinga.
„Pametna ekonomija u Kini se razvija veoma brzo i to najpre zahvaljujući internetu i na osnovu drugih pametnih tehnologija. Sada se već može govoriti da će razvoj tih tehnologija zapravo biti četvrta industrijska revolucija. Može se reći da je ta branša i dalje na početnom stadijumu razvoja, ali očekuje se veliki bum. Sada se najintenzivnije razvija primena veštačke inteligencije u oblasti finansija.“
Zaista, pomenute tehnološke kompanije (Alibaba, Baidu, Tensent) u ovom pogledu imaju velike prednosti u odnosu na klasične banke. Uz razvoj „mobilnih plaćanja“ i društvenih mreža, te „haj tek“ kompanije imaju pristup ogromnom broju informacija o pojedincu: o toku njegovog novca, načinu života, o tome kuda se kreće i na koje robe i usluge najradije troši novac. Uz personalizaciju takvih podataka, moguće je mnogo preciznije oceniti rizike u poređenju sa tradicionalnim metodama koje koriste banke. Na taj način investicioni i kreditni proizvodi su postali dostupni većem broju građana. Za one koji ranije nisu imali mogućnost da ulože dovoljno novca u redovne banke nove tehnološke mogućnosti otvaraju niz drugih povoljnosti i mogućnosti.
„Informacione tehnologije i finansije su tesno povezane. Elektronsko poslovanje i trgovina, kao i usluge mobilnih plaćanja, izmenili su naše živote. Kinezi su već potpuno navikli da kupuju različite robe preko interneta i da vrše plaćanja preko pametnih telefona. Visoke tehnologije, i u tom smislu veštačka inteligencija, doprinele su razvoju našeg društva, ukinule su brojna ograničenja i učinile su finansijsku branšu značajno bližom za široke mase“, ističe Jungcu.
Standardne banke vide da gube veliki deo tržišta. Kako ne bi sve bespovratno izgubili, moraju da idu u korak sa aktuelnim trendovima, što kineske banke i rade. Zbog toga su velike kineske banke, poput „Kineske trgovačke banke“, „Šangaj Pundong razvojne banke“, „Industrijske banke“ i „Ping an banke“, već počele sa primenom inovacionih tehnologija.
