Pojavljivanje centra DAEŠ-a u blizini granica postsovjetskog prostora opasno je i za Rusiju jer deo kontingenta islamista na novim teritorijama čine etnički Uzbekistanci.
Tokom ove godine žitelji Srednje Azije mnogo puta su hapšeni u Rusiji pod optužbom da su planirali terorističke napade. Neki od uhapšenih bili su povezani s međunarodnim islamističkim mrežama.
Džihadisti vrbuju Uzbekistance
DAEŠ je 2014. kontrolisao veliku teritoriju na granici Sirije i Iraka, stvarajući pretnju glavnom gradu tog regiona – Bagdadu. Na vrhu svoje moći pristalice kalifa El Bagdadija uspele su da osiguraju podršku islamističkih grupa u Africi i Srednjoj Aziji, koje su im se zaklele na vernost.
Danas su preživeli regionalni odredi zločinačke grupacije najveća opasnost. Njima pokušavaju da se približe džihadisti koji ne nameravaju da odustanu od oružane borbe.
Ruski politikolog Grigorij Lukjanov smatra da Avganistan, koji je geografski blizak postsovjetskom prostoru, postaje glavni centar DAEŠ-a koji je uspeo da se održi.
„Situacija u toj zemlji mogla bi se oceniti kao ćorsokak. Ni državne vlasti, ni njihovi protivnici iz pokreta ’Taliban’ nemaju resurse za suprotstavljanje DAEŠ-u. Pristalice ’kalifata‘ osigurale su sebi kontrolu nad tokovima krijumčarenja narkotika u pojedinim delovima zemlje, zbog čega su ekonomski jaki. U doglednoj budućnosti avganistanski DAEŠ izgleda stabilno: gotovo ništa mu ne preti ni s vojne, ni s finansijske tačke gledišta. Upravo ovoj grupaciji mogli bi da se pridruže pojedini džihadisti razbijeni u Siriji i Iraku“, navodi Lukjanov.
Za odred DAEŠ-a koji se učvrstio u Avganistanu karakteristična je etnička raznolikost i masovno privlačenje dobrovoljaca spolja, odnosno internacionalizacija džihada.
Opasna tendencija je to što se avganistanski Uzbekistanci i Tadžikistanci, čiji rođaci žive na teritoriji bivšeg SSSR-a, pridružuju DAEŠ-u nezadovoljni diskriminacijom paštunske većine. Ovim kanalom uticaj pristalica kalifata mogao bi da dopre i do Rusije.
Poslednji veliki teroristički napad: Šta sprema DAEŠ
Pored avganistanskog scenarija, koji podrazumeva migraciju na istok, postoji i druga varijanta razvoja događaja. Pristalice DAEŠ-a mogle bi da se upute i na zapad, kako bi izvršile poslednji veliki teroristički napad u istoriji svoje organizacije. Ovog novembra informacioni resursi prete Rimokatoličkoj crkvi, obećavajući joj da će je ubosti pravo u srce, odnosno u — Vatikan.
Islamističke grupe zaista često biraju značajne datume za izvršenje napada. Teroristički napad u Berlinu prošle godine dogodio se na božićnom bazaru uoči praznika. Iste godine islamista je izvršio masovno ubistvo na Dan nezavisnosti Francuske. „Rečiti datum“ izabran je i 2015. godine – bio je to „crni petak“, 13. novembar.
Istovremeno, i dalje je nejasno da li DAEŠ ima dovoljno snage za poslednji napad. Prema mišljenju Grigorija Lukjanova, veliki teroristički napad pristalica kalifata u doglednoj budućnosti malo je verovatan, ili će se dogoditi tamo gde ga ne očekuju. Opasnost bi mogla da dođe s neočekivane strane. „Danas je DAEŠ uništen i nema mnogo mogućnosti da izvede napad u Evropi. Organizacija je imala moćan upravljački aparat, koji je, hvala bogu, uništen. Sasvim je druga stvar kada je reč o Al Kaidi, koja je u poslednje vreme izuzetno ojačala. Iz konkurencije s DAEŠ-om naslednici Bin Ladena izašli su jači nego što su bili. Danas liderstvo u međunarodnom terorističkom podzemlju pripada upravo njima. Mrežna struktura s oslabljenim centralnim rukovodstvom pokazala se kao efikasnija od kalifata“, navodi ekspert.
On smatra da se teroristički napadi tokom hrišćanskih praznika mogu očekivati tamo gde je džihadistima lakše da deluju – u Africi.
Šta će biti s Irakom i Sirijom?
Prema oceni Stejt departmenta, oslobađanje svih teritorija koje je zauzimao DAEŠ može da se dogodi ubrzo, do kraja godine. Ipak, vraćanje prethodne vlasti ne garantuje da će miran život da se obnovi. Dvehiljadite na teritorijama koje su kasnije ušle u sastav DAEŠ-a delovala je iračka Al Kaida, koja je imala podršku lokalnih žitelja. Treći povratak džihadista na ovu teritoriju potpuno je moguć, ukoliko šiitska većina koja je na vlasti bude diskriminisala sunitsku manjinu.
Direktor Centra za izučavanje zemalja Bliskog istoka i Centralne Azije Semjon Bagdasarov pretpostavlja da pesimistični scenario ponovo može da postane stvarnost. „Ako budu preduzete mere političkog karaktera u odnosu na stanovništvo koje je podržavalo DAEŠ, odgovor će biti gerilski rat, a u perspektivi – pojava drugog DAEŠ-a“, smatra ekspert.
Bagdasarov podseća da su kroz nešto slično već prošli Amerikanci. Iz ugla orijentaliste, Iraku i Siriji predstoji težak „inkubacioni period“ obnavljanja mirnih veza s raznim zajednicama u zemlji, a ishod je neizvestan.
Na opasnost od obnavljanja islamističke pretnje u ranijim formama ukazuje i činjenica da posle uništenja DAEŠ-a ogromna većina njegovih pristalica neće biti uhapšena. Kako u Siriji, tako i u Iraku, vlasti nemaju organizacione resurse za takve mere.
Veliki broj bivših boraca ostaće u Iraku i Siriji, sakrivši se među izbeglicama ili će se privremeno pridružiti umerenim islamističkim organizacijama. U slučaju negativnog razvoja događaja obnavljanje DAEŠ-a ili njegovog analoga biće samo pitanje vremena.
