00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Amerikanci i za današnje ratove taktiku uče od jednog srpskog generala (video)

Pratite nas
Kolubarska ili Suvoborska bitka je, pored proboja Solunskog fronta i Kajmakčalana, jedna od najznačajnijih pobeda vojske Kraljevine Srbije nad Austrougarskom u Prvom svetskom ratu.

Operacije su počele 16. novembra 1914. godine, a borbe su vođene na frontu dužem od 200 kilometara.

Austrougarski general Oskar Poćorek je na Srbiju krenuo sa 400.000 vojnika i 400 topova.

Suprostavilo mu se 270.000 srpskih vojnika sa 426 topova.

Posle poraza na Mačkovom Kamenu, srpska vojska se našla u izuzetno teškom položaju i bila je primorana na povlačenje. Uz sve to, u noći 14. novembra ranjen je i general Petar Bojović, komandant Prve armije. Na njegovo mesto imenovan je general Živojin Mišić.

Loše vreme je dodatno otežalo i napredovanje Austrougara, ali i povlačenje Srba, a dodatni problem je izazvao i nedostatak hrane, odeće i artiljerijske municije.

Zbog svega toga, general Mišić naređuje da se Prva armija pregrupiše i povuče na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca. Tu dolazi do još jednog problema. Umesto artiljerijske municije od 75 milimetara potrebne za srpske topove, iz Grčke stižu granate duže za 2.5 milimetra. Postoje teorije da je Grčka namerno poslala neodgovarajuću municiju — grčki kralj Konstantin bio je dokazani germanofil. Teorija nikada nije dokazana.

Fascinantan video: Kako je I svetski rat menjao granice Evrope - Sputnik Srbija
Kako je Prvi svetski rat menjao granice Evrope

U tom trenutku na scenu stupaju dva veoma važna činioca koje je načelnik generalštaba Srpske armije vojvoda Radomir Putnik nazvao „Petom srpskom armijom“. Granate železnicom bivaju transportovane do Niša gde su demontirane, a odatle su hitno slane u Kragujevac u topolivnicu — današnju fabriku „Zastava oružje“, gde su ih skraćivali. Odatle je, opet železnicom, artiljerijska municija vraćana na ratište. Železnica je, opet, odigrala veoma važnu ulogu — jer po blatnjavim i raskvašenim drumovima Kraljevine Srbije sigurno ne bi mogla da na front stigne na vreme. Istovremeno, na front kao popuna desetkovanoj Srpskoj armiji stiže iz Skoplja i čuvenih 1300 kaplara. Cvet srpske inteligencije povučen sa univerziteta dobija svoje prve činove posle kratkotrajne obuke i biva upućeno u jedinice. Preživeće ih samo 400.

U međuvremenu, 1. decembra 1914. godine Poćorekova armija ulazi u evakuisani Beograd. U Beču se mislilo da je to konačni kraj male balkanske Kraljevine i mogućnost da se okrenu drugim frontovima, međutim…

Dok je Peta austrougarska armija pravila paradu u Beogradu, a svetske telegrafske agencije čekale da objave vest o konačnom padu Srbije, kreće velika protivofanziva.

Nakon snažne artiljerijske pripreme, u zoru 3. decembra 1914. godine počinje veliki protivnapad pregrupisane srpske vojske. Bilo je to veliko iznenađenje za Poćoreka, jer se u Beču smatralo da je protivnik razbijen i bez mogućnosti za popunu rezervom i municijom. Za samo dva dana, 5. decembra probijen je front 16. Korpusa austrougarske vojske i otpočelo je gonjenje neprijatelja. Istog dana Prva armija izbija na Maljen, a Užička vojska izlazi na obalu Drine.

Završna ofanziva za oslobođenje Beograda počinje 11. decembra, udarima Prve, Druge i Treće armije. Zbog siline udara srpske vojske, Poćorek naređuje da se u podne 14. decembra sa prvim mrakom izvrši povlačenje svih jedinica preko Save.

Tokom noći, austrougarske trupe su napustile Beograd, a 15. decembra se u njemu ponovo zavijorila srpska trobojka.

Gubici na obe strane su bili ogromni. Srpska vojska je imala 22.000 poginulih, 91.000 ranjenih i 19.000 zarobljenih — ukupno je iz stroja izbačeno 153.373 vojnika, 2.110 oficira i 8.074 podoficira.

Gubici Poćorekove armije su bili mnogo veći:

poginulih — 27.216 vojnika i podoficira i 1.080 oficira,

ranjenih — 118.911 vojnika i podoficira i 3.211 oficira,

zarobljenih — 1.800 vojnika i podoficira i 66 oficira,

nestalih — 73.988 vojnika i podoficira i 656 oficira,

bolesnih — 44.117 vojnika i podoficira i 2.599 oficira.

U zbiru, iz stroja je izbačeno 266.212 vojnika i podoficira i 7.592 oficira.

Stravično!

Marš na Drinu, film - Sputnik Srbija
Drino...

Kolubarska bitka je imala veliki uticaj na dalji tok Prvog svetskog rata. Sile osovine su onemogućene da zatvore treći front i da vojsku sa njega pregrupišu na druga dva — ka Francuskoj i ka Rusiji. Odložen je i ulazak Bugarske u rat, ali je i Italija, posle ove pobede, odlučila da u rat uđe na strani Antante. I, što je možda i najvažnije, Nemačka je bila primorana da oslabi svoje snage na Istočnom i Zapadnom frontu i da na Balkanski front pošalje trupe pod komandom Avgusta fon Makenzena kao pomoć Austriji.

General Mišić je Kolubarskom bitkom održao lekciju ne samo Poćoreku i njegovoj armiji. Taktičko povlačenje Prva armije, pregrupisanje i koncentrisani protivudar se danas izučavaju i na francuskom Sen Siru, ruskom Frunzeu i američkom Vest Pointu!

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala