Unutar EU postoje centri moći koji nameravaju da Srbiju čekaju u nekoj vrsti političke i geopolitičke zasede, sugeriše nam analitičar Dragomir Anđelković, i da dočekaju trenutak kad je država pred kapijama EU i da nam onda ispostave zahtev za priznanje Kosova. Međutim, smatra on, ta njihova taktika se u velikoj meri zasniva na blefu, na zaplašivanju Srbije da ona sama nešto ponudi.
Birokratski blef iz Brisela
Brisel neće dozvoliti, otvoreno je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da Srbija postane punopravna članica Evropske unije bez pravno obavezujućeg dokumenta na kraju procesa normalizacije odnosa sa Prištinom.
„Morate da izvršite normalizaciju stanja, kako oni to kažu“, citirao je Vučić i dodao da je, kako god da se to tumači, to ono što EU očekuje. „Nije to priznanje, niko to ne govori na taj način. Govore između redova, ali ne na taj način, ali ovo je ono što ja mogu da vam kažem“, istakao je predsednik Srbije.
Dokle god Španija, Grčka, Slovačka i nekoliko drugih zemalja, ali pre svega Španija, kao jedna od nosećih država EU, ne priznaju Kosovo, konstatuje Dragomir Anđelković, nemoguće je ispostaviti tu vrstu uslova za Srbiju, pogotovu sad kad su se strasti podigle zbog Katalonije.
„Za Srbiju je sad jako bitno da počne da lobira kod Španije i kod drugih država koje nisu priznale Kosovo, ali pre svega kod Madrida, da Madrid postane neka vrsta našeg advokata unutar EU koji će se boriti za to da prema Srbiji postoji fer tretman, da nas na kraju ne dočeka neprincipijelan zahtev“, predlaže Anđelković.
Obavezujući sporazum, sam po sebi, ne mora da bude problem, smatra on, problem je šta se nalazi u tom sporazumu. Ako je to sporazum o tehničkoj saradnji to je jedno, rezonuje Anđelković, ali ako je to sporazum koji zadire u državne probleme, to je drugo. Zato je, ponavlja on, važno da Beograd preko Madrida proba da otkoči put ka Briselu.
Pranje prošlosti preko leđa Srbije
Prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, u pitanju je stvar istorijskog karaktera kako bi se legitimizovalo i u velikoj meri legalizovalo i NATO bombardovanje Srbije i sve ono što je EU radila na Balkanu.
„I oni oko toga uopšte neće popuštati. To je definisano takozvanim Išingerovim planom iz decembra 2007. koji na kraju treba da rezultira prijemom Kosova u UN. Dakle, Volfgang Išinger je još tada napisao da od Srbije niko ne očekuje direktno priznavanje Kosova. Mi ćemo moći da pišemo u našim saopštenjima za javnost da je Kosovo deo Srbije, ali faktički Srbija ne bi pozvala Rusiju i Kinu da ulože veto na prijem Kosova u UN, i tako bi se potpuno legitimizovao status Kosova u međunarodnim odnosima, tako da mi više nikakvog uticaja na kosovsko pitanje ne bismo imali niti na bio kakva životna pitanja na Kosovu i Metohiji“, podseća Proroković za Sputnjik.
Ako bi se našla pred ucenom, Srbija bi, prema mišljenju Dragomira Anđelkovića, morala da postupi tako da ni po koju cenu ne prihvati priznanje Kosova osim ako se ne nađe neki aranžman o podeli Kosova i paralelnom rešavanju statusa Republike Srpske.
„To zahteva određenu međunarodnu konferenciju gde bi se otvorena pitanja na Balkanu rešila. Bez toga, Srbija mora da bude spremna i po cenu prekida evrointegracija da odbije tu vrstu uslovljavanja kad se radi o prihvatanju lažne nezavisnosti Kosova“, precizira taj analitičar.
Kosovo ne treba da ima alternativu
Anđelković podseća da već nekoliko nedelja čujemo da i Amerikanci i vodeći svetski centri moći postavljaju rokove u kom periodu mora da se reši kosovsko pitanje.
„Verovatno je odraz toga i ono što je Vučić rekao, ali jedna stvar je konstatovati, a druga zauzeti stav. Mislim da Srbija mora da zauzme jasan stav da bez kompromisa kojim se zadovoljavaju naši interesi neće prihvatiti tu vrstu sporazuma, inače to bi bilo jedna vrsta potkopavanja nacionalnih interesa“, jasan je Anđelković.
Od EU, podvlači Dušan Proroković, nema ništa. Čak i da ima, kaže on, u nekim narednim godinama ili decenijama, pitanje je na šta će ta EU ličiti.
„Da mi prvo sačekamo da vidimo kako će se kriza unutar EU završiti, šta će biti nova politička rešenja, sve češće se govori o EU u dve ili tri brzine, znači da bismo mi bili deo nekakve periferne zapadnobalkanske ili balkanske integracije sa posebnim vezama sa Briselom, pa onda mi da rešavamo i kosovsko pitanje i sve druge stvari. Ovako oni koji su skloni političkoj trgovini prave loš račun, mi bismo dali sve, a zauzvrat ne bismo dobili ništa od novog obećanja“, rezonuje Proroković.
Proroković smatra da Srbija, donekle, svoju ekonomsku budućnost može da planira i bez EU. On kaže da bi prihvatanje Išingerovog plana izazvalo velike potrese, bilo da se ta stvar oposli uz održavanje referenduma ili bez održavanja referenduma. Došlo bi, napominje Proroković, do velike i dugotrajne podele u društvu i toliko dramatične da bi posledica sasvim sigurno bilo.
