Iz Haga napominju da će do kraja novembra biti okončani svi prvostepeni i drugostepeni postupci koji se tiču ratnih zločina, budući da će prvostepena presuda Ratku Mladiću biti objavljena 22. novembra, a poslednja žalbena presuda u slučaju „Prlić“ 29. novembra.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao kako bi preuzeo sve preostale funkcije Tribunala, već je preuzeo nadležnost nad žalbenim postupcima protiv Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja, kao i u ponovljenom suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Ukoliko bude uložena žalba na prvostepenu presudu Ratku Mladiću, koja će biti izrečena 22. novembra, taj postupak će automatski preći u nadležnost Mehanizma, naveli su u Tribunalu.
Pre zvanične ceremonije zatvaranja, Tribunal će, kako kažu u tom sudu, održati prigodni skup 4. decembra 2017. godine u Njujorku, dok je poslednji akademski simpozijum planiran za 18. decembar u Hagu.
U Hagu podsećaju da je, u okviru priprema za zatvaranje, Tribunal u prethodne dve godine organizovao niz skupova o praksi svoga rada, „kako bi drugima omogućio da njegova dostignuća koriste kao osnovu za dalji rad“.
Tokom više od 24 godine rada Tribunal, osnovan 25. maja 1993. godine Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije, procesuirao je 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi, uglavnom najvišeg političkog i vojnog vrha u Srbiji i Republici Srpskoj.
I pored zamerki na selektivnu pravde koju je delio svih ovih godina osuđujući uglavnom Srbe, Haški tribunal kaže da je ponosan na svoj rad.
„Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju je izuzetno ponosan na to što je presudio ili na drugi način priveo pravdi svako od 161 lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije tokom sukoba devedesetih godina 20. veka“, navode u tom sudu.
Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS, pred tim sudom su izrečene kazne koje kada se saberu iznose oko 1.200 godina zatvora.
Sa druge strane, Haško tužilaštvo je od drugih naroda uključenih u sukobe optužilo mahom vođe paravojnih i terorističkih organizacija koji su nakon suđenja oslobađani od optužbi, kao što su Naser Orić i Ramuš Haradinaj.
Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan, nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, 2005. godine je umro u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok druga dva aktera iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović izbegle su međunarodnu pravdu jer su preminuli.
Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tuđmana bila u pripremi.
Kada je u pitanju nasleđe tog međunarodnog suda koje za njim ostaje, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2010. godine Rezolucijom 1966 Tribunalu dao mandat da omogući osnivanje informacionih i dokumentacionih centara u državama bivše Jugoslavije.
Ti centri će omogućavati digitalni pristup elektronskim primercima svih javnih spisa i arhivskog materijala Tribunala.
„Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je stvorio ogromno bogatstvo sudskih dokumenata i spisa, koji uključuju dokaze, presude, naloge, odluke, svedočanstva hiljada svedoka, dokazne predmete i transkripte i audio-vizuelne snimke postupaka vođenih pred njim“, navode u Tribunalu.
Dodaju da ti spisi predstavljaju izuzetno vredan izvor informacija o radu Međunarodnog suda i o događajima koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba devedesetih godina 20. veka.
„Osim što će biti od ogromne važnosti i vrednosti žrtvama i članovima njihovih porodica, oni su takođe izuzetan izvor za pravne stručnjake koji se bave predmetima u vezi sa ratnim zločinima, kao i za nacionalne vlasti, nevladine organizacije, predstavnike akademske zajednice, pedagoge, istoričare, novinare i druge predstavnike civilnog društva aktivne na polju tranzicijske pravde“, smatraju u Tribunalu.
Rad tog suda godinama prate kontroverze. Zanimljivo je da je sudski lekar Hose Pablo Barjabar, koji je radio pri Unmiku, 2010. godine skrenuo pažnju da je u Nemačkoj, uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu.
Barjabar je u intervjuu za švajcarski dnevnik „Vreme“ tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine skupili 400 uzoraka DNK, te da je 2002. godine tražio te uzorke za identifikaciju.
„Nemci su rekli da su ih uništili, jer im je Haški tribunal to dozvolio“, rekao je Barjabar.
