Ovo pitanje se nametnulo nakon što je poljski šef diplomatije Vitold Vašikovski u intervjuu za lokalni list „wSieci“ pomenuo da bi trebalo redefinisati odnos Varšave sa Kijevom, kao i da bi Ukrajina trebalo da promeni svoju ideologiju. Osim toga, u istom intervjuu šef poljske diplomatije savetuje Kijevu da umesto Bandere i Šuheviča nađe neke druge heroje koje bi mogao da veliča, kao i da svoj nacionalni identitet ne gradi na „nebeskoj stotini“ (aludira se na spisak žrtava „Majdana“), ali ni na glorifikovanju učesnika oružanog konflikta u Donbasu.
Vrlo interesantan „obrt“ u poljskoj spoljnoj politici prema Ukrajini za Sputnjik komentariše Januš Sanocki, nezavisni poslanik poljskog Sejma, koji se slaže sa ocenama sadašnjeg poljskog šefa diplomatije.
„Ne mislim da će Ukrajinci reči Vašikovskog primiti blagonaklono. Ja pet godina nisam išao u Ukrajinu iako su moji koreni odatle. Pre sukoba sam išao mnogo puta i pomagao Ukrajincima koliko god sam mogao i materijalno, ali i u svojstvu nezvisnog poljskog poslanika. Želeo sam da Ukrajina nađe svoj nacionalni identitet, da počne da veliča heroje dobrih i humanih dela. Međutim, otkako sam na ’Majdanu‘ i pre toga tokom ’Narandžaste revolucije‘ čuo koliko su glasni novi sledbenici kontroverznog Stepana Bandere, nestala je moja želja da posećujem Ukrajinu. A da ne govorim da sam još 2012. godine na zidovima škola video masovno okačene slike onih vođa ukrajinskih organizacija koje su svesno pobile brojne poljske civile“, ogorčeno objašnjava Sanocki.
Naš sagovornik dodaje da mu se čini da je poljski ministar želeo da dobronamerno opomene Ukrajinu i zvanični Kijev koji već duže vreme predstavlja zlodela Banderine Ukrajinske Ustaničke Armije (UPA) kao pozitivan primer i da praktično nametne kao deo ukrajinske tradicije. Poljski nezavisni poslanik smatra i da Ukrajinci nažalost neće ove savete prihvatiti na pravi način.
„Želim da podsetim da kada je poljski Sejm (Donji dom Parlamenta) usvajao Deklaraciju koja je osudila zlodela UPA, Kijev se distancirao od Varšave. Vlasti Ukrajine nisu želele da osude genocid počinjen nad ukrajinskim civilima. I tu je primer Nemačke poučan za sve, jer su osudivši zločine nacizma sa sebe i budućih generacija skinuli krivicu za užase fašizma. Zato danas u Nemačkoj nema spomenika Himleru, Geringu ili vojnicima SS divizija. U Ukrajini pak možete videti porterete zločinaca u školama. Stanovništvo Ukrajine mora znati da ne sme da veliča zločince“, kategoričan je Sanocki.
Poljski poslanik podvlači da Varšava ne može da se složi sa tim što u susednoj zemlji mlade generacije kliču zločincu Banderi i njemu sličnima koji su odgovorni za pokolj civilnog poljskog stanovništva.
„Nažalost, zbog svoje kratkovide politike Poljska je u odnosu na Ukrajinu, došla u pat poziciju. Zbog Kijeva je ugrozila svoje do tada dobre odnose sa Rusijom. Takvu situaciju bi trebalo promeniti, ali ne kroz format poljsko-ukrajinskog partnerstva, već kroz državne i parlamentarne strukture“, kategoričan je Sanocki.
