Od oktobra do danas u našoj zemlji registrovano je 98 slučaja malih boginja, a četiri su pacijenta zbog komplikacija, upale pluća, zbrinuta su u Klinici za infektivne bolesti KCS.
Epidemiolog Zoran Radovanović pojašnjava da male boginje ne spadaju u grupu najtežih zaraza, ali da ipak mogu da dovedu do komplikacija kao što su zapaljenje pluća, zapaljenje mozga, pa i do smrtnog ishoda.
„Bili smo na putu da tu bolest eliminišemo, pa posle i iskorenimo, jer u Evropi je trebalo da male boginje budu iskorenjene do 2015. godine. Šteta je što su se javili ljudi koji su preokrenuli stav javnog mnjenja protiv te vakcine i mi smo sada u situaciji da se još borimo sa bolešću koja je trebalo da nestane“, rekao je Radovanović za Tanjug.
On je naglasio da u demokratskom društvu svako ima prava da priča šta hoće, ali da ljudi koji govore protiv vakcinacije iznose argumente „koji su besmisleni i svode se na to da su se država i ceo svet zaverili da unište sopstvenu decu“, MMR vakcinu dovode u vezu sa autizmom, iako je naučno dokazano da ne postoji nikakva veza.
„U tome je suština. To je besmislena tvrdnja i niko ozbiljan ne može u to da poveruje. Međutim, stvorila se atmosfera da su roditelji dovedeni u nedoumicu da ne znaju šta da rade“, kaže Radovanović.
Zbunjivanju roditelja u velikoj meri doprinele su društvene mreže i internet, gde se mogu naći brojni tekstovi o štetnom uticaju vakcina, a Radovanović kaže da je posebno opasno kada se čovek koji malo zna osloni na internet.
Apsurd je, kaže on, da roditelji kada dovedu dete zbog angine kod pedijatra onda slušaju njegov savet i primenjuju terapiju koju im predloži, ali kada pedijatar kaže da dete treba da se vakciniše odjednom postaje sumnjiv, hoće da naškodi detetu, potplaćen je od farmaceutske industrije.
„Suština je da bi za farmaceutsku industriju bilo mnogo više novca da se ljudi ne vakcinišu, jer bi ogroman novac išao na lekove, bolnički tretman“, pojasnio je Radovanović.
Da bi se sačuvao kolektivni imunitet, potrebno je da 95 odsto dece bude vakcinisano. Među decom školskog uzrasta obuhvat je oko 90 odsto i tu ne treba očekivati veću epidemiju.
Problem je predškolski uzrast, gde je samo u Beogradu jedna trećina dece nevakcinisana, te tom uzrastu preti opasnost od zaraze, kažu epidemiolozi.
Od 98 zaraženih malim boginjama u Srbiji, četvoro ima teže komplikacije, upalu pluća, i smešteni su u Klinici za infektivne i tropske bolesti i u stabilnom su stanju.
U Institutu za majku i dete bilo je zbrinuto petoro pacijenata, među njima i devojčica (16) koja je imala teži oblik upale pluća, svi su dobrog opšteg stanja i pušteni su kući.
„Trenutno nemamo dece na lečenju, ali se pripremamo da eventualno prihvatimo neke bolesnike sa malim boginjama koji imaju komplikacije“, rekao je za Tanjug zamenik direktora Instituta za majku i dete Vladislav Vukomanović.
On je dodao da je Institut spreman da pruži zdravstvenu zaštitu za decu obolelu od malih boginja sa najtežim komplikacijama, ali da će umereno teške komplikacije biti zbrinute da dečjim odeljenjima bolnica.
Najveća epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1997. godine, kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba.
Deset godina kasnije u Srbiji se javila još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.
Tanjug
