Eksperti primećuju da su odabrane teme aktuelne, ali da ostaje pitanje i da li će se predsednici oko njih složiti.
Jedna od glavnih tema mogućeg susreta dva predsednika, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Rjabkova, mogla bi da bude kriza na Korejskom poluostrvu.
„Polazim od toga da će tema denuklearizacija Korejskog poluostrva i, uopšte, situacija koja se razvila u tom regionu biti jedna od glavnih tokom susreta dvojice lidera“, rekao je Rjabkov.
Inicijativa za susret potekla je od Trampa koji je u subotu, na putu za Japan, rekao novinarima da očekuje susret sa Putinom tokom svoje turneje po Aziji.
Šef Bele kuće je, ističući značaj tog razgovora, rekao da Moskva može da pomogne u rešavanju korejskog konflikta, kao i sirijskog pitanja.
„Nama je potrebno da razgovaramo i o Ukrajini“, dodao je Tramp.
Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov je, komentarišući dogovoreni susret Putina i Trampa, rekao da bi predsednici, osim severnokorejskog pitanja, mogli da razmotre i pitanje situacije u Siriji, a takođe i saradnji na suzbijanju međunarodnog terorizma.
Prema rečima ruskog diplomate, u Moskvi su očekivanja optimistična, a razgovor dvojice predsednika o aktuelnim pitanjima bi „bio koristan za svet“ i „doprineo bi pomirenju“.
Mogu li Moskva i Vašington da pomire stavove
Politikolozi ističu da su najavljene teme „zaista važne“, a da bi saradnja Moskve i Vašingtona mogla da pomogne u rešavanju mnogih problema. Međutim, oni istovremeno izražavaju sumnju da će lideri postići saglasnost oko svih tih pitanja.
U sredu je Tramp pozvao na međunarodnu izolaciju Pjongjanga. On je ponovio da Vašington neće dozvoliti Koreji da poseduje nuklearno oružje.
Za rešavanje korejskog problema, Rusija i Kina predložile su plan o „dvostrukom zamrzavanju“, koji predviđa da Severna Koreja objavi moratorijum na nuklearna ispitivanja, uz uslov da SAD i Južna Koreja obustave vojne vežbe u regionu.
Drugim rečima, Kim Džong Un treba da zamrzne izvođenje nuklearnih i balističkih testiranja, dok SAD i Južna Koreja moraju da zamrznu održavanje velikih vojnih vežbi koje služe kao povod za severnokorejske testove.
Takođe, predloženo je da sve strane pristupe pregovorima kako bi se utvrdili opšti principi uzajamnih međudržavnih odnosa i kako bi otpočeo proces denuklearizacije Korejskog poluostrva.
Analitičari navode da bi saradnja Rusije i SAD u svim navedenim pitanjima mogla da pokrene stvari sa „mrtve tačke“ i pomogne u rešavanju problema na Korejskom poluostrvu, Siriji i Ukrajini, ali da ostaju pitanja koliko se pozicije Moskve i Vašingtona zaista mogu približiti jedna drugoj i ima li političke volje za to?
Eksperti smatraju da „sa ruske strane ne bi trebalo da bude problema“, ali da američki lider u svojoj zemlji nema slobodu u donošenju odluka i da to stvara problem. Samim tim, i ako se postignu dogovori o nekim pitanjima, to ne znači da će oni biti poštovani i realizovani.
Ruski politikolog Stanislav Bišok, govoreći o svojim očekivanjima, kaže da „postoji određeni optimizam“ kada je reč o predstojećem susretu dva lidera, a takođe navodi i da bi jedna od tema mogla da bude i bilateralna saradnja Rusije i SAD.
„To se ne objavljuje i o tome se ne priča, jer bi to moglo da izazove novi talas kritika na račun Trampa u SAD, kao i nove sumnje. Osim toga, predstoji još mnogo susreta i konsultacija pre nego što se naši bilateralni odnosi, koji su skoro pa ušli u ćorsokak, pomere sa mrtve tačke“, dodao je on.
Bišok smatra da će Tilerson i Lavrov u većoj meri razgovarati o regulisanju sirijske situacije, a da će Putin i Tramp veću pažnju posvetiti ukrajinskoj krizi i severnokorejskom nuklearnom programu.
On očekuje da bi razgovor o Siriji mogao da donese značajne rezultate, a da će se ostali problemi rešavati „na duge staze“.
„Globalni prelom sada se može očekivati samo u kontekstu Sirije, zato što su teroristi tamo skoro u potpunosti uništeni, i ostaje da se rešava dalja sudbina države, obnavljanje infrastrukture. Sve ostalo su složeniji zadaci, koji će se rešavati na ’duge staze‘. Ukrajinska kriza je daleko od kraja, ali ne zbog dešavanja u Donbasu, nego zato što ukrajinska politika kipi, ključa. Što se tiče severnokorejskog programa, možemo očekivati konkretna rešenja. Ali će tu, na primer, osim ’biča‘ u vidu dodatnih sankcija, biti predloženi i „štap i šargarepa“, smatra Bišok.
Ima li hemije između Putina i Trampa
Podsetimo, prvi susret Putina i Trampa dogodio se u julu ove godine na marginama samita G20 u Hamburgu. To je bio najočekivaniji politički događaj u to vreme.
Razgovor je trebalo da traje 30 minuta, ali se odužio na skoro dva i po sata. Zbog toga je ruski predsednik kasnio na sastanak sa japanskim premijerom.
Glavne teme o kojima su govorili šefovi država bile su situacija u Ukrajini i Siriji, kao i borba protiv terorizma i sajber-bezbednost, a postigli su niz konkretnih dogovora.
Američki državni sekretar je izjavio da su se dvojica lidera „razumela vrlo brzo“.
„Jasno je da između njih postoji pozitivna hemija“, rekao je tada Tilerson.
Američki mediji su komentarisali da je njihov predsednik u pregovorima izgledao znatno slabije od svog ruskog kolege, pa čak i da je upao u njegovu „zamku“.
Bivša portparolka Stejt departmenta Džen Psaki govorila je da su „Rusi nadigrali (američkog) predsednika“, a „tviterašima“ je taj susret izgledao kao susret „potčinjenog i šefa“.
