Očigledno je Beograd bio na visini zadatka kao domaćin prilikom prvog prvi susreta specijalnih predstavnika Stejt departmenta Kurta Volkera i pomoćnika predsednika Rusije Vladislava Surkova o ukrajinskoj krizi, čim je novi sastanak zakazan ponovo u Beogradu. Ovo je mišljenje diplomate Srećka Đukića, bivšeg ambasadora Srbije u Belorusiji, povodom najave da će se ruski i američki predstavnici ponovo sresti u prvoj polovini novembra u Beogradu.
On kaže da ovo ujedno znači i da su pregovarači, koji se bave ovako ozbiljnim pitanjem kao što je Ukrajina, bili zadovoljni uslovima koje su imali tokom prvog sastanka, što nadalje nagoveštava da bi Beograd mogao biti domaćin i sledećih sastanaka bar, kako je istakao, na ovom nivou.
„Mislim da je to dobro za Beograd, za Srbiju, pa i za ceo region, jer mesto sastanka dve velike sile koje razgovaraju o jednom tako važnom pitanju, nije lako naći. Amerikanci ne žele da to bude teritorija bivšeg SSSR-a, iako su njih dvojica prve pregovore počeli u Belorusiji, ali Amerikanci nisu želeli da tamo nastave pregovore, jer taj teren smatraju proruskim. Zapadna Evropa, s druge strane, nije pogodna zbog raznih ograničenja, uključujući i vize za Surkova. Tu bi neke druge neutralne zemlje mogle da odigraju ulogu domaćina, ali u svakom slučaju, Beograd kao izbor je, mislim, dobar za nas i naša strana bi trebalo da učini sve, i da ovaj susret obezbedi onako kako to dve strane zahtevaju — bez publiciteta, bez objavljivanja mesta sastanka, uz sve uslove da mogu komotno i komforno da razgovaraju“, kaže naš sagovornik.
Đukić naglašava da će tema Ukrajine biti verovatno veoma dugo prisutna, jer taj sukob traje i, kako kaže, nažalost se ne nazire njegov kraj.
Da li će se pregovori o ovoj temi podizati na viši pregovarački nivo, Đukić kaže da je veliko pitanje, jer se sadašnji sastanci glavnih pregovarača Putin—Merkel—Makron na ovu temu održavaju telefonski, odnosno na video-konferencijama.
„Da li ovaj novi sastanak Surkova i Volkera nešto najavljuje, neki drugačiji susret na nekom visokom nivou, ne znam. Mi to možemo da priželjkujemo i očekujemo, ali o tome je rano govoriti, jer zasad nema nekih naznaka da bi se tako nešto organizovalo, s obzirom da su pozicije Amerike i Rusije strašno udaljene“, podseća naš sagovornik.
On takođe napominje i da je još neizvestan i najavljeni sastanak Putina i Trampa u Vijetnamu na samitu ATS-a.
Ukoliko bi se, međutim, razgovori na sadašnjem nivou Amerike i Rusije nastavili u Beogradu, i Rusija i Amerika približile bi stavove o tome kako rešiti problem Ukrajine. Postavlja se pitanje da li bi moglo da se desi da Beograd bude mesto susreta pre svega Putina i Trampa o ovoj temi. Naš sagovornik na ovo pitanje odgovara ovako:
„Naravno, ako bi takav sastanak bio u Beogradu, to bi izuzetno mnogo značilo za nas i za našu poziciju u svetu. To bi bio svetski događaj broj jedan. Upravo zato što bi pre svega bio održan u Srbiji. Međutim, takvi sastanci se po prirodi stvari održavaju na terenu jedne od ove tri zemlje koje su glavni učesnici u rešavanju krize: Rusija, Nemačka, Francuska. U tom slučaju, ne bi važila ograničenja kao što su vize. Takav jedan sastanak podrazumeva pre svega tehničke i bezbednosne uslove. Da li to Beograd ispunjava… Može da se potrudi i da ispuni, ali krajnja odluka gde bi bio održan sastanak je na učesnicima“, objašnjava naš sagovornik.
Prema pisanju medija, drugi sastanak američkog i ruskog predstavnika trebalo bi da bude održan 13 novembra, na nepoznatoj lokaciji u Beogradu.