Gostujući u emisiji „Živa istina“ crnogorske televizije, makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da veruje da će njegova zemlja biti 30. članica NATO-a, kao i da je spreman na žestoku reakciju Rusije, poput one koju je, kako je rekao, nedavno osetila Crna Gora.
„Reagovala je u Crnoj Gori, mi smo spremni jer moja zemlja nema alternativu. Ponavljam — mi želimo da unapredimo saradnju sa Rusijom. Želimo da tamo, na primer, što bolje prodamo paradajz, da što više prodamo kupus i sve proizvode. Ipak, nemamo alternativu, naš izbor su EU i NATO“, rekao je Zaev.
Zašto makedonski premijer proziva Rusiju i optužuje je za navodni žestok pritisak, a istovremeno želi da Rusiji prodaje kupus i paprike, bilo je pitanje na koje su u emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ pokušali da odgovore Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije, nekadašnji makedonski ambasador u Rusiji Risto Nikovski i Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
Ako je pritisaka bilo u bivšim jugoslovenskim republikama, oni su dolazili sa Zapada, kaže Gajić.
„U Makedoniji je poznato delovanje (američkog) ambasadora Bejlija i uopšte način na koji je Zaev postao premijer. Kako je Džaferi bukvalno uguran u skupštinu i kako se dogodila ta tranzicija vlasti. Naravno, i prethodna vlast je imala svoj medeni mesec sa Zapadom, ali najmanje dve godine pred kraj njihove vladavine očito je da su bili pod žestokim udarom. Zaev preuveličava uticaj Rusije i to je upravo da bi se opravdao ovaj drugi uticaj — da se skrene pažnja“, objašnjava Gajić.
Gajiću je, kako kaže, posebno interesantan onaj deo izjave Zorana Zaeva u kome se ovaj osvrće na Crnu Goru, gde Zaev kaže da zna da je tokom insceniranog državnog udara u Crnoj Gori bilo pokušaja likvidacije i da je dobro što se reagovalo na vreme. Zaev je izjavio da je on sledeći, čime, kaže Gajić, Zoran Zaev od sebe pravi žrtvu.
NATO pokušava da što pre usisa sve balkanske države, pa i Makedoniju. Sa druge strane, svi politički činioci u Makedoniji slažu se o ulasku njihove zemlje u NATO. Ostalo je još samo nerešeno pitanje imena Makedonije, oko čega se ova zemlja spori sa Grčkom. Postavlja se pitanje zašto bi se Rusija trudila da vrši pritisak na Makedoniju ako su političke prilike u pogledu pristupanja te zemlje NATO-a takve.
Gajić kaže da je problem u građanima.
„Narod u Makedoniji je, kao i narod u Srbiji pre toga, postao proruski orijentisan upravo zbog pritiska koji se vrši sa druge strane. I kada se govori o ruskom uticaju, izbegava se reći da je narod osnovni agent ruskog uticaja, kako u Srbiji, tako i u Makedoniji. Makedonci se plaše i za status imena, ali pre svega za opstanak same države“, kaže Gajić.
Pored „Tiranske platforme“, za koju se ne zna pouzdano jesu li je potpisale albanske stranke, ali koja se temeljno sprovodi posle dolaska Zorana Zaeva na vlast, postoji i „Sofijska platforma“, o čemu svedoče aktivnosti pojedinih uticajnih političara i vojnih funkcionera iz Bugarske.
Risto Nikovski je nekadašnji diplomata SFRJ i, po sticanju makedonske nezavisnosti, makedonski ambasador u Londonu, Tirani i Moskvi u Makedoniji je poznat po kolumnama koje objavljuje u dnevnim listovima i u kojima nema dlake na jeziku. Svojevremeno je kritikovao i američko mešanje u makedonske unutrašnje stvari.
Nešto kao rusko mešanje u makedonsku politiku ne postoji, kaže on. Radi se o medijskim spinovima. Nikovski podseća da je, kako kaže, američka čizma stupila na tlo bivše Jugoslavije posle raspada SSSR-a, a da se Rusija povukla sa Balkana i nije se na njega vraćala.
Rusija je gradila novu međunarodnu poziciju i nije želela da se sukobljava sa SAD, koje su postale, kako kaže, guverner ovih prostora.
„Mislim da je Rusija napravila ozbiljnu grešku, što se posle udara CIA u Ukrajini, kada je potpuno promenjena politička situacija u Evropi, nije osvestila da treba da bude aktivnija u našem regionu. Ono što je malo aktivna u Republici Srpskoj ili Srbiji, i tu završava cela priča. U Makedoniji je nema. U Skoplju kao da nemamo ruskog ambasadora“, kaže Nikovski.
Dok je bio ambasador u Moskvi, seća se Nikovski, ruski zvaničnici otvoreno su govorili da nemaju ništa protiv makedonskog pristupanja NATO-u.
„Ali to je bilo pre Ukrajine. Posle Ukrajine, kada je NATO postao agresor, normalno se promenio i ruski stav prema proširenju NATO-a na Balkanu. Oni izjavljuju da ne vole da se NATO širi, ali nema nikakvog direktnog pritiska na Makedoniju da ne ulazi u NATO“, kaže Nikovski.
I on potvrđuje da je raspoloženje političkih činilaca u Makedoniji da se ide u NATO integracije.
„Taj interes u Makedoniji ostaje, Rusi se ne protive, oni izjavljuju i to je njihov legitiman stav da proširenje NATO-a ne ode u korist Evrope i to je tačno posle Ukrajine, ali nikakvog pritiska niti ucene nema jer je Rusija vrlo malo prisutna u Makedoniji, vrlo mali izvoz imamo na rusko tržište i ona je marginalna u makedonskoj spoljnoj politici“, kaže Nikovski.
Postavlja se pitanje šta je trebalo makedonskom premijeru da proziva Moskvu na taj način ako je Rusija marginalna u makedonskoj spoljnoj politici i ako Rusija ne vrši nikakav pritisak na Skoplje?
Takva je trenutna moda, odgovara Nikovski. On podseća da je američki potpredsednik Majk Pens iz Podgorice poručio da Balkan ne treba da gleda prema Istoku već prema Zapadu, kao na izjavu Brajana Hojta Jija da Srbija ne sme da sedi na dve stolice.
Osnovno pravilo u diplomatiji je da dve zemlje ne smeju da se dogovaraju protiv treće, kaže Nikovski, a to se sada očigledno događa. Imamo otvorenu konfrontaciju Moskve i Vašingtona i u tom kontekstu je sada moderno da se takve stvari izjavljuju.
Vašington se zaista plaši ruskog prodora na Balkan i zbog toga su žestoki američki pritisci na Makedoniju, a sada prvi put i Grčku, da se problem oko imena Makedonije reši, kaže Nikovski.
