Ukratko, saveti za prevenciju su mediteranska ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje stresnih situacija, vežbanje moždanih funkcija, san, društvena uključenost i nepušenje.
Moždani udar se ranije shvatao kao prolazna epizoda, ali danas se zna da se tiho razvija godinama. Blagovremena prevencija počinje već u mladosti, a jedna studija je pokazala da je 90 odsto moždanih udara povezano sa 10 najvažnijih faktora rizika: povišenim krvnim pritiskom, pušenjem, odnosom struka i bokova, ishranom, redovnom telesnom aktivnošću, dijabetesom, alkoholizmom, srčanim uzrocima i psihološkim faktorima — stresom i depresijom.
Moždani fitnes saveti
Uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost važno je „vežbati“ moždane funkcije, odnosno sprovoditi takozvani „moždani fitnes“.
Kako se mozak ne bi ulenio, potrebni su mu stalni podsticaji i novi zadaci, jer rutina „ubija“ vitalnost moždanih funkcija. Ti podsticaji mogu biti nešto sasvim jednostavno ili ono što nam se najviše sviđa. Što više novih zadataka dajemo našem mozgu, to će nas on bolje služiti, bez obzira na godine koje prolaze.
Važan je i stav prema životu. Treba imati poverenja u vlastite snage i mogućnost rešavanja bilo kakvih radnih, emocionalnih, društvenih ili drugih problema.
Jedite crnu čokoladu
Dok jedete čokoladu aktivira se deo vašeg mozga koji izlučuje dopamin, važnu hemikaliju u mozgu. Taj deo mozga potpomaže učenje i pamćenje.
Posetite muzej
Idite u muzej ili na neko drugo mesto koje vas zanima i pridružite se vođenim turama. Kad dođete kući, pokušajte da rekonstruišete turu razgledanja, popisujući šta ste videli i sve čega se sećate. Sećanje je moždana aktivnost koja uključuje sve nivoe moždanih operacija — primanje informacija, pamćenje i razmišljanje o njima.
Zapamtite reči nove pesme
Naučite da pevate stihove neke nove pesme. Zašto? Razvijanje pažljivog slušanja pomaže procesima razumevanja, razmišljanja i sećanja. Kad se fokusirate, otpušta se neurotransmiter acetilkolin, hemijski prenosnik informacije u mozgu koji omogućuje plastičnost mozga i oživljava sećanje.
Naučite da svirate
Sviranjem vežbate međusobno povezivanje delova mozga, uključujući slušanje, kontrolu finih pokreta i prevod pisanih nota (funkcija vida) u muziku (funkcija pokreta i zvuka).
Postavite zidne tapete i menjajte ih povremeno
Uvođenje novina doslovno aktivira i pokreće mozak stvarajući nove neuronske puteve i veze. Zato menjajte svoju okolinu sitnicama svakoga dana. To, na primer, može biti menjanje pozadine na vašem računaru svakog dana ili čak sata. Idite svaki dan različitim putem na posao i s posla. Ako ste dešnjak, perite zube levom rukom, počešljajte se levom rukom, zakopčavajte dugmad levom rukom.
Ne koristite lift, parkirajte se na najdaljem mestu
Kardiorespiratorne vežbe i aktivnosti smanjuju rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih problema, koji su poznati kao faktori rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Ove aktivnosti poboljšavaju i protok krvi u mozgu i smanjuju opasnost od sužavanje krvnih sudova i moždanog udara.
Pronađite tokom dana malo vremena za san
Dok spavate vaš mozak sortira, objedinjuje i pohranjuje informacije i sećanja akumulirana tokom dana i to je razlog zašto je osam sati sna noću toliko važno. Samo šest minuta sna jednako je vredno, za kratkoročno prisećanje, koliko i spavanje noću. A odmor od 90 minuta sna pokazao se kao način ubrzavanja procesa koji pomažu mozgu da konsoliduje dugoročne uspomene.
Kolutajte očima
Kako biste lakše zapamtili nešto bitno, pomičite oči u dva suprotna smera (gore-dole ili levo-desno) trideset sekundi. Zašto? Ova mala vežba pomaže udruživanju dve polovine mozga, a tako se i bolje i lakše primaju informacije.
Pazl, ukrštenice, rubikova kocka
Odaberite jednu reč od osam slova, zatim napišite tri nove reči koje počinju s prva tri slova odabrane reči. Ili kreirajte igru memorije, pokušavajući da nabrojite šta sve imate u frižideru ili raspored stvari u ormaru.
Družite se i(li) volontirajte
Okruženje ljudima smanjuje rizik razvoja demencije. Zašto? Bitno je da ste okruženi ljudima u čijem društvu se osećate lepo i koji vas stimuliraju i pokreću. Ljudi koji su fizički ili emocionalno izolovani izloženiji su depresiji.
