O tome su ove sedmice u Moskvi, na zasedanju u Institutu za filozofiju Ruske akademije nauka, govorili ugledni ruski stručnjaci u oblasti filozofije, psihologije i istraživanja rada mozga, koji su se s dalaj-lamom sastali u Nju Delhiju prošlog leta.
„Ključna teza filozofije budizma je u tome da svest može da nastane samo iz svesti. To vodi do veoma smelih zaključaka, možda i apsurdnih. Jedan od njih se tiče trenutka u kojem se svest pojavljuje u individualnom razvoju. Kako se tokom kretanja od jedne oplođene ćelije do celog organizma koji vlada razumom pojavljuje svest, ukoliko ona može da bude inicirana samo prethodnim svesnim momentom? Budizam ovde pribegava fundamentalnoj ideji o tome da svest dolazi iz prošlog života. To je snažno predviđanje“, rekao je dopisni član RAN, neurobiolog Konstantin Anohin.
Prema njegovim rečima, naučni metod zahteva upravo iznošenje smelih pretpostavki koje mogu da budu proverene eksperimentom. Kontinuitet svesti kroz generacije i prenošenje prošlog iskustva u novi organizam je jedna od takvih smelih tvrdnji.
„Da li je budizam spreman da se ovo proveri? Čini se da je spreman. U krajnjoj meri, Njegova svetost dalaj-lama govorio je o tome da je to neophodno“, naveo je Anohin koji je ovo pitanje postavio budističkom lideru.
„Skelet kunića“ u ormanu
Ruski neurolog nazvao je ovu proveru „demarkacionom linijom“ koja deli budističko učenje i savremenu nauku i čije je presecanje potrebno obema stranama. Moguće je da zbog toga ovakav eksperiment nisu predlagali zapadni naučnici koji već 30 godina sarađuju s budistima, uključujući oblasti neurologije, biologije i kvantne fizike, za koje se sve ove godine zanima dalaj-lama.
„Ako makar jedan dokumentovani slučaj ovakvog fenomena (prenosa svesti iz prošlog života) bude dobijen u strogom naučnom eksperimentu, biće neophodno preispitivanje svih osnova savremene nauke“, uveren je Anohin.
Kao što je „dovoljan jedan skelet savremenog kunića, pronađenog u naslagama iz perioda krede, kako bi se opovrgla teorija prirodnog odabira“, tako je „dovoljan i jedan slučaj prenosa pamćenja i znanja“ iz jednog organizma u drugi da bi se srušila savremena slika uzročnosti u biološkim naukama, a moguće i u fizici.
„Smatram da se tako nešto nikada neće dogoditi i da se ovde riziku izlaže budizam“, naveo je Anohin.
Ipak, težina jednog slučaja koji opovrgava pretpostavku uvek je mnogo veća od eksperimenta u kojem opovrgavanje nije pronađeno. Prema rečima naučnika, ako se nešto ne dogodi prvi, drugi, treći put, uvek se može tvrditi da nisu poštovani neki uslovi i da će se to, možda, dogoditi 405. put. U tom slučaju budizam je u bezbednijoj poziciji nego savremena nauka.
Zasad, međutim, niko ne zna na koji način može da se ostvari ovaj neophodni strogi eksperiment.
Mozak je u svetu, ali svet je u mozgu
Zaslužni naučnik Ruske Federacije, doktor bioloških i filoloških nauka, neurolingvista Tatjana Černigovska, smatra susret s dalaj-lamom i drugim budističkim naučnicima u Nju Delhiju „jednim od najjačih utisaka u životu“ i kaže da se osetila kao učenica.
„Budisti se odavno bave izučavanjem svesti i drugih pitanja koja su se kod nas tek pojavila. Moramo da im se obratimo za pomoć. Naša nauka, u krajnjoj liniji onaj njen deo o kojem mi govorimo, nalazi se u ćorsokaku: jedno se ne slaže s drugim… Kako je precizno naveo akademik Lektorski, mozak se nalazi u svetu, ali svet se nalazi u mozgu — savetujem da se o tome ne razmišlja noću“, rekla je Černigovska.
Prema njenim rečima, nejasan je put beskonačnih merenja u savremenoj nauci: atomi, kvanti, fotoni — šta dalje ima da se meri i zbog čega? Ista pitanja se tiču i proučavanja vremena i drugih važnih pojmova. „Šta je objektivno vreme? Ili šta uopšte znači objektivno?“, navela je Černigovska.
Savremena nauka, dodala je ona, izgrađena je od trećeg lica i zasnovana je na statistici. „Ova pravila igre, čini mi se, nisu primenljiva na mozak. Mozgu je za donošenje odluka, na primer, dovoljan jedan susret“, rekla je Černigovska.
Ona je dodala da je besmisleno nastavljati svakog minuta beskonačno skupljati eksperimentalne podatke i da je potrebna nova teorija.
Drugi učesnici konferencije, psiholozi, filozofi, budolozi, naveli su da je savremenim naučnicima za istraživanje mozga, svesti i budističkog pristupa ovim oblastima potrebno i proučavanje budističke prakse meditacije, izmena svesti.
Može se pretpostaviti da zakoni fizike takođe evoluiraju, a ono što se danas u nauci uobičajeno zove nesvesnim mogu biti prosto druge forme svesti.
Dalaj-lama i Stiven Hoking šalju istu poruku
Prema rečima Černigovske, dalaj-lama govori isto ono što „s drugog meridijana“ govori poznati engleski fizičar-teoretičar Stiven Hoking, koji smatra da će se čovečanstvo osvestiti kada se pojavi zajednička pretnja celom svetu (u vidu vanzemaljaca).
„Čovečanstvo neće osvestiti sebe kao jedinstvenu porodicu, ljudi su jedni drugima neprijatelji kao da im ništa ne preti. I čak je na jednom od zajedničkih obeda njegova svetost rekao fenomenalnu stvar. Rekao je: shvatio sam da je sedište NATO-a neophodno premestiti u Moskvu“, priča Černigovska.
„Čini mi se da je ta zajednička pretnja već ovde, na stolu. Ne znam gde će biti sedište NATO-a, ali samo potpuno nerazuman čovek može da ne oseti gde se sada nalazimo. Bukvalno mali povetarac može da razori planetu“, upozorava Černigovska.
Zbog toga, smatra ona, dalaj-lamin pogled na svet, koji poziva sve ljude da se osećaju i da žive kao jedna porodica, ima svetsko, civilizacijsko značenje.
