Kakve su to muke snašle Saudijsku Arabiju, najbogatiju zemlju Bliskog istoka i najjačeg saveznika SAD, da je ovih dana javno počela da se odriče tvrdokornog radikalnog islama, ali i da traži nove saveznike?
Od 1932. godine do danas, od kako Saudijskom Arabijom vlada dinastija Saud, njen društveno-politički sistem je utemeljen na ekstremnom vehabijskom islamskom učenju. Kraljevina koja svoje ogromno bogatstvo duguje nafti, ovih dana najavila je da se odriče vehabizma i da se okreće „umerenom islamu, otvorenom za sve religije“.
Poruka koja, očigledno, nije bila samo za unutrašnju upotrebu, upućena je, još je zanimljivije, sa investicionog samita u Rijadu i to od strane 32-godišnjeg princa, prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.
Kraljev naslednik, Salman, koji je u junu postavljen za prestolonaslednika, podsetio je da je 70 odsto stanovništva Saudijske Arabije mlađe od 30 godina i podvukao da država ne želi da izgubi još 30 godina zbog ideje radikalnog islama i ekstremizma.
Da li je posle dugogodišnje vladavine vehabizma moguć takav zaokret Rijada i na kakve otpore može naići, Sputnjik je pitao profesora Fakulteta političkih nauka (FPN) Miroljuba Jevtića, našeg najboljeg poznavaoca islamske religije. On smatra da se izvesne promene mogu očekivati, ali u okviru granica koje islam propisuje.
„Nije moguće očekivati, i to ne postoji nigde u islamskom svetu, ravnopravnost između muslimana i nemuslimana i ravnopravnost između muškaraca i žena. U okviru toga su moguće varijacije kao što je nedavna najava o dozvoli ženama da voze automobile. Islam ima svoje limite, a u Saudijskoj Arabiji to sigurno neće otići toliko daleko, kao što je u Tunisu, Maroku. Ali izvesne promene se mogu očekivati“, navodi Jevtić.
Na pitanje o mogućim otporima, on kaže da će „promene u državi koja je impregnirana vehabizmom, sigurno izazvati revoluciju“.
„U kojem obimu to ćemo videti. Uostalom, DAEŠ i Al Kaida su rezultat nezadovoljstva političkim poretkom koji postoji u Saudijskoj Arabiji“, ističe stručnjak za islam.
Na pitanje šta je prouzrokovalo zaokret Saudijske Arabije, Jevtić ukazuje da je prodiranje liberalnih vrednosti u saudijsko društvo prosto bilo neizbežno, jer je to nemoguće sprečiti.
„Opšte je poznata stvar da Saudijci kada uđu u avion čim prelete teritoriju svoje države skidaju abaiju i oblače se evropski, i obrnuto na povratku kući. I dozvola ženama da voze automobile je posledica prodora liberalnih vrednosti“, objašnjava on, ali i ukazuje i na drugi značajniji geopolitički faktor.
„Pojačano prisustvo Rusije na Bliskom istoku i njena spremnost da se obračuna sa DAEŠ-om utiče i te kako na Saudijsku Arabiju da počinje da razmišlja u drugačijim relacijama, da se menja i prilagođava postojećoj situaciji“, kaže profesor FPN.
Zahvaljujući između ostalog angažovanju Rusije u Siriji, SAD, tradicionalni saveznik Rijada, počele su da gube uticaj na Bliskom istoku. Zato i ne čudi što je na noge Vladimiru Putinu, „novom gazdi“ Bliskog istoka, kako ga vidi „Blumberg“, početkom oktobra došao sam kralj Salman ben Abdel Aziz el Saud, uprkos poodmaklim godinama. Broji ih 86, jednu više nego njegova kraljevina.
Na pitanje da objasni posetu kralja Salmana Rusiji, Jevtić kaže da je to isti slučaj kao i sa Turskom.
Poseta Rusiji je, smatra on, jako važna i uklapa se u priču o turskoj kupovini ruskog sistema S400, koji namerava da kupi i Saudijska Arabija. To, prema njegovoj oceni, pokazuje da ta zemlja u izvesnoj meri mora da se menja i prilagođava postojećoj situaciji.
„Shvatili su da SAD nisu tako pouzdan partner na koga mogu da se oslone u potpunosti i traže izlaze na različitim stranama. I to je potpuno mudro“, kaže Jevtić, ali i dodaje da se nada da će i Rusija tu biti mudra i izvući dosta stvari za sebe.
A kada izvuče stvari za sebe izvući će i za nas, dodaje profesor FPN, jer jaka Rusije je, u svakom slučaju, u interesu svakog ko je protiv unipolarnog odnosa snaga u svetu, napominje on za Sputnjik.
Ne treba, međutim, smetnuti sa uma činjenicu da Rusija i Saudijska Arabija zajedno daju čak četvrtinu ukupne svetske proizvodnje nafte i da je poruka o zaokretu Rijada ka mekšem islamu izgovorena upravo na investicionom forumu. Mladi prestolonaslednik je tom prilikom rekao da veruje u mlađe saudijske generacije i njihove mogućnosti da se prilagode svetu posle nafte. Nafta, naravno, nije neiscrpan izvor.
A sve to zajedno nije ništa drugo nego početak rada na dugoročnom ambicioznom planu reformi nazvanom „Vizija 2030“, koji je princ Bin Salman objavio još aprila prošle godine. Prema tom planu Kraljevina bi do tada trebalo da diferencira svoju privredu i smanji njenu zavisnost od nafte čija je nestabilna i niska cena prethodnih godina poprilično zamislila vodeće ljude u državi.
Jer Saudijska Arabija je vodeći svetski izvoznik nafte, koja čini oko 90 odsto ukupnog izvoza države i donosi joj oko 75 odsto prihoda u budžet. Za poslednje tri godine cena nafte koja formira budžet zemlje pala je 90 odsto.
Procene su da će ovogodišnji deficit budžeta iznositi skoro 15 odsto BDP-a. Ranije se budžet „krpio“ deviznim rezervama, ali one nisu nepresušne. Tako se od 2014. godine, obim rezervi smanjio 1,5 puta, sa 737 na 487 milijardi dolara.
Mnoge subvencije iz budžeta su od prošle godine ukinute, a za iduću godinu je već odlučeno da se prestane sa subvencionisanjm cene goriva u zemlji. To znači da će cena benzina porasti sa 20 na 36 centi za litar ili za skoro 80 odsto.
Neophodan plan širokih reformi do 2030. godine, dakle, podrazumeva podsticanja investicija, razvoj infrastrukture i turizma, ali i obrazovanja i hvatanja u koštac sa diskriminacijom žena, prvenstveno njihovim većim uključivanjem na tržište rada.
Za otvaranje države, pre svega za strane investitore i turizam, u šta spada i najava izgradnje futurističkog grada Neoma na obali Crvenog mora, koji će kako se procenjuje koštati najmanje 500 milijardi dolara, neophodno je i otvoreno društvo.
Eto zašto će od juna 2018. godine i žene biti za volanom i zašto umereni islam otvoren za sve religije treba da smeni vehabizam.
Promene u Saudijskoj Arabiji su, dakle, neophodne i neizbežne. Samo je pitanje u kojoj meri će one biti prihvaćene. Pogotovo što su već počele da uzimaju danak. Nakon nedavne izjave šefa diplomatije o otpuštanju iz službe na hiljade radikalnih verskih službenika koji su radili u džamijama širom države, najavljeno je formiranje posebne akademije. Ona će, kako je objašnjeno, nadzirati interpretaciju islamskog učenja kako ono ne bi bilo „upotrebljeno za opravdavanje nasilja ili terorizma“.
Nesumnjivo da će biti radikalnih islamista koji će smatrati da je to udaljavanje od principa islama.
Do sada su bila dva pokušaja reformisanja saudijskog društva, šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i oba su propala. Da li će treća biti sreća, a princ Muhamed bin Salman saudijski Kemal Ataturk? Ako do toga dođe nema sumnje da će to uticati na ceo muslimanski svet.
