Na dnevnom redu posete saudijskog monarha, koja traje do 7. oktobra, nalaze se biznis kontakti, naftno tržište i politička saradnja na Bliskom istoku. Potpisan je niz dokumenata, a razmatra se prodaja ruskog oružja Saudijcima za više od tri milijarde dolara. Prema navodima saudijske televizije „El Arabija“, to podrazumeva i sisteme S 400 o čemu je potpisan memorandum o razumevanju.
I potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin ranije je rekao da je Saudijska Arabija pokazala interesovanje za kupovinu sistema S 400, dodajući da pregovori napreduju, ali da još nema konačnih odluka.
Potpisan je i memoranduma o saradnji „Gaspromnjefta“ sa najvećom naftnom kompanijom u svetu „Saudi aramko“. Još jedan pravac saradnje su investicije — Ruski fond za direktne investicije i Javni fond Saudijske Arabije investiraće u projekte u Rusiji. U ponudi je više od 25 projekata u oblastima od poljoprivrede, preko logistike, do farmaceutske industrije, a planirani obim investicija iznosi do 10 milijardi dolara.
Direktor Instituta političke sociologije Vjačeslav Smirnov podseća da je Saudijska Arabija dosad bila orijentisana na Sjedinjene Države, a dodaje da se situacija sada menja.
„Saudijska Arabija sada veoma aktivno radi na obnavljanju, jačanju i uspostavljanju međunarodnih veza. To je najpre u vezi sa tim što je njihov prethodni kurs bio orijentisan najvećim delom na saradnju sa SAD. Ali pošto sada SAD sve više intenziviraju saradnju sa Izraelom, Saudijska Arabija širi svoj spoljnopolitički uticaj i svoje spoljnopolitičke kontakte, pa u tom smislu i sa Rusijom“, konstatovao je Smirnov.
Sličnu ocenu iznosi i Nikita Danjuk sa Ruskog univerziteta prijateljstva naroda.
„Saudijska Arabija, bez obzira što je u poslednje vreme postala zaista nezavisni igrač, ipak je donedavno bila blizak saveznik SAD. Odnosi između SAD i Saudijske Arabije obnavljaju se nakon perioda kada su Barak Obama i njegova administracija te odnose doveli u ćorsokak. Vidljivi su pokušaji da se SAD vrate na Bliski istok, ali ne u ulozi igrača koji samo kvari odnose i brka karte regionalnim igračima“, ocenjuje Danjuk.
Prema rečima Vjačeslava Smirnova, razgovori saudijskog kralja i ruskog predsednika biće podsticaj za ekonomsku saradnju.
„Bez obzira na prethodno prilično složene odnose, jer je Saudijska Arabija podržavala mnoge terorističke grupe, u sferi biznisa, ekonomije i pokušaja kontrolisanja energenata, Moskva sa Rijadom ipak ima prilično dobru i plodnu saradnju. A ova poseta je još jedan važan korak ka daljem jačanju te saradnje“, kaže Smirnov.
Nikita Danjuk podseća da se Putin 2007. godine sreo sa prethodnim kraljem Saudijske Arabije, kada je postignut okvirni sporazum i predloženo da saudijski monarh dođe u posetu Rusiji.
„U principu naši odnosi su se postepeno, ali konstantno razvijali do 2011. godine. Ima sfera gde postoje zajednički interesi i međusobna saradnja. Posle 2011. godine dolazi do zaoštravanja i komplikovanja situacije u Siriji. I Saudijska Arabija je u tom kontekstu bila na strani onih država koje su na rešavanje konflikta gledale na potpuno drugačiji način u odnosu na Rusiju“, primećuje Danjuk.
On napominje da su se sada okolnosti u Siriji promenile, pa u tom svetlu poseta saudijskog kralja pada u pravo vreme, kada jenjava konflikt u Siriji i kada se uz velike mirovne napore situacija nalazi pred logičnim razrešenjem.
„Upravo u tom kontekstu Saudijska Arabija savršeno shvata da je veoma važno da razvija saradnju sa Rusijom i da jača kontakte na mnogim nivoima“, navodi Danjuk.
Boljoj saradnji nada se i kralj El Saud koji je ovom prilikom uputio poziv Putinu da poseti njegovu zemlju, koji je ruski predsednik prihvatio.
O razmerama posete kralja El Sauda govore i detalji kao što su činjenica da delegacija iz Rijada broji hiljadu ljudi. U Moskvi su u okolini Kremlja popunjeni svi hoteli sa pet zvezdica, a sam kralj se smestio u sobi veličine 500 kvadrata.
Poseta je dobila veliki publicitet u zapadnoj štampi, a agencija „Blumberg“ nazvala je Vladimira Putina novim „gazdom“ Bliskog istoka. Amerika gubi uticaj, Rusija ga naprotiv jača, između ostalog zahvaljujući dejstvima u Siriji. Zbog toga, kako navodi američka agencija, u poslenje vreme skoro svi lideri zemalja Bliskog istoka „utabavaju stazu ka Kremlju“.
Ekonomski ekspert Aleksandar Razuvajev iz kompanije „Alpari“ slaže se da je ugled Rusije porastao zahvaljujući uspesima u Siriji.
„Još do pre godinu i po dana, lideri Katara, Turske i Saudijske Arabije su govorili da oni mogu da obaraju ruske avione u Siriji. Drugim rečima, ova poseta je direktna posledica našeg sirijskog uspeha“, kaže Razuvajev.
Prema njegovim rečima, pored razgovora o prodaji oružja, biće reči i o investicijama vrednim 400 miliona dolara, što za Saudijce nije veliki novac.
„Ako sve to ’zaživi‘, sektor islamskih finansijskih investicija će naravno biti još veći. Centralna banka Rusije sada radi na pripremi zakona koji će taj sektor regulisati", naglašava sagovornik Sputnjika.
Razuvajev veruje da će u Saudijskoj Arabiji biti posla i za „Rosatom“, ali ističe da je ključna tema posete — nafta.
„Rusi zajedno sa Saudijcima čine 25 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte. Što se tiče obima izvoza, mi možemo da pomeramo cene. Istina, ne možemo mnogo, ali možemo“, zaključuje ruski ekonomista.
