Kako navodi, „svakom iole dobronamernom čoveku upoznatom sa činjenicom da svake godine u Srbiji umre 30.000 ljudi više nego što se rodi“ nesporan je apel patrijarha Irineja „da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu, po Božjem blagoslovu i daru datom majkama, da na taj način ostanemo u istoriji“.
Episkop bački ističe da je ministarka i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost te reči „koje su izraz njegovog decenijama sticanog duhovnog iskustva koje duboko sagledava našu nacionalnu tragediju, postepeno nestajanje sa lica zemlje“, stavila u kontekst ratova i stradanja.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je ranije na tu izjavu patrijarha da treba pustiti žene da rađaju onda kada one to hoće.
„Time je gospođa Mihajlović potpuno svesno podržala nemačku književnicu Hertu Miler, koja je samo dan ranije za ratove u bivšoj Jugoslaviji optužila srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu“, navodi episkop bački.
Osim toga, on navodi da je motivacija Herte Miler „zasnovana na istorijskim kompleksima i porodičnom vaspitanju jasna i neupitna“, a da motivacija Zorane Mihajlović da „izvrće reči o deci i blagoslovu i radosti rađanja“ nije politička:
„To znači da ona ne očekuje da će tako sebi i političkoj stranci kojoj pripada doneti glasove na izborima. Pre će biti da je njena motivacija lične prirode, da je zapletena negde u njenoj podsvesti i da joj treba pomoć duhovnika“.
Kako kaže, njena kritika „poglavara Srpske pravoslavne crkve može se tumačiti i kao njena otuđenost od te Crkve, Crkve njenih predaka“.
„To jeste njeno ljudsko i građansko pravo, ali u tom slučaju ona ne raspolaže nikakvim kriterijumima na osnovu kojih bi meritorno mogla da procenjuje sadržaj i vrednost patrijarhovih poruka. Ne znamo da li je tako, no ako jeste, onda bi joj umesto pomoći duhovnika dobro došla i pomoć nekog trezvenijeg političara, a po potrebi i psihologa“, navodi episkop.
„Kao ubeđena privrženica ’evropskih‘, možda i ’evroatlantskih‘ vrednosti i standarda, ona je i veliki poštovalac ljudskih prava, naročito ženskih prava, iako verovatno ne zna da je tim pravima izvor u hrišćanskoj etici, odnosno u hrišćanskom učenju o neprikosnovenoj vrednosti i dostojanstvu svake ljudske ličnosti. Zna se, međutim, da osnovno ljudsko pravo jeste pravo na život. Zato pitam gospođu ministarku — da li embrion, nerođeno dete, novo ljudsko biće u utrobi majke, ima pravo na život? I da li bilo ko, a pogotovu roditelji (ne apostrofiram posebno majke), ima pravo da oduzme bilo čiji život, u tom broju i život svog nerođenog, ali već postojećeg deteta? Kako to da se za ubistvo novorođenčeta ide na robiju, a o ubistvu potpuno nevinog i nezaštićenog budućeg novorođenčeta slobodno i nekažnjivo odlučuje samo i isključivo žena, kako tvrdi gospođa Mihajlović? Gde je tu moral, gde savest, gde duša, gde elementarna ljudskost“, dodao je on.
Episkop na kraju saopštenja ističe da „pitanje braka i porodice, pa i pitanje rađanja ili abortusa kao alternative rađanju, nije prevashodno pravno, političko, demografsko i sociološko pitanje nego egzistencijalno, etičko i aksiološko pitanje“.
B92
