Šta je to konkretno zabolelo potpredsednicu Vlade Zoranu Mihajlović kada je pismenim saopštenjem pokušala da udari „packu“ nikom drugom do poglavaru Srpske pravoslavne crkve patrijarhu Irineju?
Šta je to toliko smetalo ministarki građevine u rečima Njegove svetosti kada on nije pomenuo ni auto-puteve ni koridore ni železnicu ni infrastrukturne projekte ni rupe ni džombe na putevima?
Koje su to konkretne poruke štrecnule funkcionerku Srpske napredne stranke kada je morala u svetu nedelju javno i grčevito da brani predsednika države Aleksandra Vučića od, zamislite, prvog čoveka najstarije srpske institucije.
Zaista, ako se precizno pročitaju reči patrijarha Irineja, koje su objavile u subotu Večernje novosti, teško je da se razaberu motivi reakcije Zorane Mihajlović, kao i da se utvrdi da li je sročeni odgovor stav Vlade ili njen lični.
A patrijarh Irinej je povodom unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji na novinarsko pitanje (a ne samoinicijativno) odgovorio:
„Verujem da ono što misle Crkva i narod misli i naš predsednik. Uzdamo se u Rusiju da će nam pomoći da sačuvamo ono što je uvek bilo naše.“
U tim patrijarhovim porukama, vicepremijerka Mihajlović očigledno je spoznala pritisak na predsednika Vučića (!?), pa je pismeno uzvratila:
„Očekujem da SPC bude dobar partner u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i da ne vrši pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića pre početka razgovora o Kosovu.“
Prvo — U kojim je tačno patrijarhovim rečima vicepremijerka videla — „pritisak na predsednika“. Zar je pritisak na Vučića kad Irinej saopšti veru u to da ono što misle Srbi i što misli Crkva misli i šef države?!
Pa zar ima važnijeg i korisnijeg društvenog konsezusa nego da o najvažnijem nacionalnom pitanju isto misli narod, SPC i najvažnija, najmoćnija i najpopularnija politička ličnost u zemlji?!
Drugo — Zašto ministarka Mihajlović konstatuje da SPC iznosi stav „pre početka razgovora o Kosovu“ kada je i sam predsednik Vučić javno rekao da je taj dijalog već uveliko počeo, a da u oktobru samo ulazi u novu fazu?!
Kako to da ministarka nije uputila kritiku vojsci stranih i domaćih političara, birokrata, aktivnih i isluženih lidera i liderčića koji su takođe pozdravili unutrašnji dijalog, direktno se uključili u njega još pre dva meseca, a mnogi od njih otvoreno očekuju da „Srbija prizna realnost da je Kosovo nezavisno“?
Da li je samo Njegovoj svetosti zabranjeno da javno iskaže stav o Kosovu i Metohiji iako je kolevka naše Crkve baš u južnoj srpskoj pokrajini i iako su naši manastiri i svetinje centar okupljanja i najveća nada za preostale Srbe?
Treće — Je li problem što se patrijarh Irinej uopšte oglasio o Kosovu i Metohiji, ili možda to što je rekao da se uzda u Rusiju da će nam pomoći da sačuvamo ono što je naše. Ne bismo da pretpostavljamo da li bi ministarka Mihajlović na isti način reagovala da je Njegova svetost iznela nadu da ćemo kao država naći rešenje za Kosovo koje će biti u skladu sa politikom Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i Evropske unije.
Četvrto — I na koncu, šta znači biti — „dobar partner“? Da li je to samo onaj ko o Kosovu i Metohiji ne iznosi svoj, već neki tuđi, predodređeni stav?
Od suštinske je važnosti da ova pitanja dobiju odgovor. Kao što je važno da javnost zna da li je Zorana Mihajlović branila Vučića od patrijarha kao članica Vlade — što joj po Ustavu ne pripada; kao funkcionerka SNS-a — što bi bilo nedolično, ili kao obična građanka, na šta na kraju krajeva, ima pravo.
Jer u prirodnoj državnoj hijerarhiji, u nepisanom kodeksu institucionalne ravnoteže, kad patrijarh pomene predsednika države, jedino je normalno da mu predsednik i odgovori. Naravno, ako oseti potrebu.
A poznato je da se Vučić ne libi da javno odgovori svetskim državnicima, domaćim političkim prvacima, čak i anonimnim tviterašima, tako da nije realno da bi propustio da odgovori i patrijarhu, ukoliko bi ga nešto zažuljalo ili uvredilo.
Posebno čudi što je Zorana Mihajlović ušla u neobičnu polemiku sa patrijarhom baš u mesecu kada je dobila od SPC Orden Svetog Simeona Mirotočivog „za poseban doprinos pospešivanju odnosa između crkve i države“.
Poslednji ministarkin potez korak je unazad u pospešivanju tih odnosa.
